Kako su nastala krila insekata? Ovo je pitanje koje predstavlja nerešenu misteriju evolucije insekata. Uprkos dugogodišnjim istraživanjima, još uvek nije sasvim jasno iz koje strukture tela su krila insekata zapravo evoluirala i koja je bila njihova prvobitna funkcija kada još nisu bila dovoljno efikasna da izvode aktivan let.
Naučnici iz Centra za biologiju Češke akademije nauka (BC CAS) takođe su bili uključeni u traženje odgovora na ova pitanja u novootkrivenim praistorijskim fosilima drevne grupe insekata.
Postoje različite hipoteze o poreklu krila insekata. Do neke mere, oni zavise od činjenice da li je zajednički predak krilatih insekata živeo u vodenom ili kopnenom okruženju. Dok nekoliko studija povezuje poreklo krila sa škrgama nekih predstavnika vodenih insekata, podrška kopnenog porekla krilatih insekata trenutno je preovlađujuća.
Nove dokaze pružio je međunarodni tim istraživača uz učešće entomologa iz Biološkog centra u studiji koja je upravo objavljena u časopisu Biologija komunikacija.
Češki naučnici, zajedno sa svojim nemačkim kolegama, pronašli su u kamenolomu u Donjoj Saksoniji nove paleozojske fosile larvi drevne grupe insekata po imenu Palaeodictioptera iz perioda karbona (izumrle krajem paleozoika). Svojom strukturom tela, ove larve podsećaju na hipotetičkog pretka krilatih insekata i tako daju nove tragove za rešavanje ove evolucione misterije.
U fosilima, naučnici su otkrili nekoliko adaptacija za život u vodenom okruženju, a posebno nekoliko parova spljoštenih izbočina na stranama stomaka, koje su verovatno funkcionisale kao škrge.
Kod larvi su primetili i tri para budućih krila na grudnom košu, čija je detaljna struktura veoma slična pomenutim škržnim pločama na abdomenu. Može se, dakle, pretpostaviti da su i ovi takozvani jastučići krila učestvovali u unosu kiseonika iz vodene sredine.
„Iako naši fosili sigurno ne predstavljaju pretka krilatih insekata — oni su larve, a odrasli ove grupe su već imali potpuno funkcionalna krila, to je još uvek relativno drevna grupa insekata. S obzirom na činjenicu da su larve drugih drevnih insekata taksone poput majmuna i vilinih konjica su takođe vodene, što podržava mogućnost da je vodeno okruženje igralo važnu ulogu u samim počecima evolucije krilatih insekata“, sugeriše Pavel Sroka sa Instituta za entomologiju BC CAS.
„Prvi oblici spljoštenih izbočina na grudnom košu, od kojih su nastala kasnija krila, mogli su tako nastati kao organi za disanje, funkcionalno slični onome što vidimo sa jastučićima krila na našim fosilima“, kaže Pavel Sroka.
