Veliko međunarodno istraživanje SCANS-IV procijenilo je da u evropskom Atlantiku ima više od 1,4 miliona kitova, delfina i morskih pliskavica.
Ovaj međunarodni istraživački projekat, čiji su rezultati predstavljeni na prošlonedeljnom sastanku Savetodavnog odbora ASCOBANS (Sporazum o očuvanju malih kitova u Baltičkom, severoistočnom Atlantiku, Irskom i Severnom moru), koordinirala je dr Anita Gilles iz Univerzitet veterinarske medicine u Hanoveru u Nemačkoj.
Istraživanje posmatranja kitova (SCANS-IV) je četvrto u nizu istraživanja koje je počelo 1994. (SCANS) i nastavljeno 2005. (SCANS-II) i 2016. (SCANS-III) kako bi se utvrdila veličina populacije i distribucija kitova u evropske atlantske vode.
Mobilizirajući osam malih aviona i jedan istraživački brod od južne Norveške do Portugala, SCANS-IV je istražio evropski Atlantik u ljeto 2022. godine uz najveću količinu potrage do sada.
Najzastupljenije vrste su bile lučke pliskavice (409.000), obični delfin (439.000) i prugasti delfin (187.000), sa još 146.000 običnih ili prugastih delfina. Broj ostalih vrsta delfina za koji se procenjuje da je prisutan bio je 126.000 dobrih delfina, 67.000 belokljunih delfina i 4.000 belobokih delfina.
Procenjuje se da su kitovi koji rone u dubinu i koji se uglavnom hrane lignjama u priobalnim vodama, 3.000 pilota, 148 kitova spermatozoida i 5.000 kljunastih kitova nekoliko različitih vrsta. Ovo je sveukupno niža procena nego u prethodnim istraživanjima, ali, posebno za ovu grupu vrsta, predstavlja minimalnu procenu i nije u potpunosti uporediva jer važna staništa u priobalnim vodama zapadno od Škotske nisu istraživana u SCANS-IV.
Procenjuje se da je od kitova koji su se hranili filterom prisutno prisutno 12.000 malih kitova i 13.000 kitova.
Pojava običnog delfina se povećala u Keltskom moru, kao i jugozapadno od Ujedinjenog Kraljevstva i u zapadnom delu Lamanša, što sugeriše da se širenje raspona populacije ka severu pronađeno u prethodnim SCANS istraživanjima nastavlja.
Drugačija slika pojavila se za najrasprostranjenijeg kitova, lučkih pliskavica: rezultati pokazuju da se pomeranje u distribuciji lučkih pliskavica u Severnom moru sa severozapada 1994. na jug 2005. i 2016. godine zadržalo 2022. godine, uz proširenje distribucije. još dalje u Kanalu. Najveće gustine pronađene su u centralnom i jugozapadnom Severnom moru.
Za lučku pliskavicu, belokljunog delfina i kit malog kita u Severnom moru, serija procena brojnosti ne pokazuje značajnu promenu u obilju tokom 28 godina obuhvaćenih istraživanjima. Međutim, populacija lučkih pliskavica u zapadnom Baltičkom moru, morima Belt i južnom Kattegatu pokazuje znake opadanja. HELCOM, Regionalna morska konvencija u Baltičkom moru, nedavno je ocenila da ova populacija nije u dobrom stanju zbog neodrživog nivoa prilova u ribarstvu, naglašavajući potrebu za merama očuvanja i daljim istraživanjem pritisaka na ovu populaciju.
Što se tiče ostalih populacija i vrsta u regionu istraživanja, tim SCANS se raduje integraciji rezultata svog sestrinskog istraživanja, irskog programa ObSERVE, kada bude dostupan kako bi se dalje razvila slika o tome šta se promenilo u obilju i distribuciji vrsta od poslednjeg ankete.
Dr Žil, koji je rezultate predstavio međunarodnoj publici, rekao je: „Rezultati ovih velikih međunarodnih istraživanja u poslednje tri decenije uveliko su proširili naše znanje o distribuciji i obilju vrsta kitova u evropskim atlantskim vodama, omogućavajući ribolov usputni ulov i drugi antropogeni stresori koje treba staviti u kontekst populacije i dati snažnu osnovu za procenu statusa očuvanja. Informacije koje su sada dostupne predstavljaju dobru osnovu za velike vremenske serije koje će se nastaviti u narednim decenijama.“
Istraživanje je rezultat saradnje naučnika iz osam zemalja koje se graniče sa Atlantikom, odnosno Danske, Nemačke, Francuske, Holandije, Španije, Švedske, Portugala i Velike Britanije, a podržale su je vlade tih zemalja.
Istraživanja su pokrivala površinu od 1,7 miliona kvadratnih kilometara od Gibraltarskog moreuza u Portugalu do južne Norveške na severu u leto 2022. Timovi posmatrača pretraživali su duž 75.000 km transektne linije, beležeći hiljade grupa kitova iz 17 različitih vrsta.
Projekat SCANS je međunarodno priznat po svojoj izvrsnosti u prikupljanju podataka i standardima analize. Takođe predstavlja primer koordinacije između država članica EU i susednih zemalja za sprovođenje zajedničkih programa praćenja kitova.
Nove procene obilja biće sastavni deo za procenu uticaja prilova i drugih sve većih antropogenih pritisaka na populacije kitova. Štaviše, SCANS olakšava isporuku koherentnih i konzistentnih procena za populacije kitova, kako to zahteva Okvirna direktiva o morskoj strategiji EU (ili ekvivalentne) procene dobrog statusa životne sredine, kao i regionalne morske konvencije kao što su OSPAR i HELCOM.
Mathieu Authier i Mathieu Genu (obojica na Univerzitetu La Rochelle, Francuska) su rekli: „Novi rezultati SCANS-IV su od neprocenjive vrednosti da bi se razumelo šta se danas dešava kitovima u severoistočnom Atlantiku. Dr Laran (takođe sa Univerziteta La Rošel) se složio: „Ovo istraživanje pruža sveobuhvatan pregled distribucije kitova što je ključno znanje u našem vremenu globalnih promena.“
Nikki Tailor iz JNCC u UK je prokomentarisala: „Kitovi, delfini i morske pliskavice su veoma pokretni, od kojih mnoge imaju raspon koji daleko prevazilazi jurisdikciju bilo koje zemlje. Širokorazmjerna kolaborativna istraživanja kao što je SCANS su od suštinskog značaja kao alat za razumevanje izobilja i distribucija ovih životinja u razmerama u odnosu na njihovo kretanje, kako bi se omogućila efikasna procena statusa i odluke o upravljanju.“
Steve Geelhoed (Vageningen Marine Research, Holandija) je rekao: „Ova serija letnjih istraživanja je od suštinskog značaja za očuvanje kitova i moramo da počnemo da prikupljamo podatke u ovom velikom obimu i u drugim godišnjim dobima.
