Istraživači predvođeni Tanjom Simuni, MD, Arthurom C. Nielsenom, Jr., istraživačem Parkinsonove bolesti i poremećaja kretanja, definisali su nove biološke i kliničke biomarkere za bolju identifikaciju pacijenata sa različitim stadijumima Parkinsonove bolesti i demencije Levijevog tela, prema nedavna studija objavljena u npj Parkinsonovoj bolesti.
„Trenutno, teren koristi klinički definisane dijagnostičke kriterijume Parkinsonove bolesti ili demencije sa Levijevim telima i ne postoje utvrđeni okviri biološke i kliničke podtipizacije“, rekao je Simuni, koji je i šef odeljenja za poremećaje kretanja na odeljenju Ken i Ruth Davee. neurologije i direktor Centra za Parkinsonovu bolest i poremećaje kretanja.
„Glavni značaj ovog rada je da pruža sidra, pruža okvir za validaciju onoga što smo demonstrirali da gradimo na longitudinalnim podacima i da primenimo isti okvir na pretkliničke stadijume bolesti“, rekao je Simuni.
Neuronska alfa-sinukleinska bolest (NSD) definiše neurodegenerativni poremećaj koji se manifestuje kada se abnormalne količine alfa-sinukleinskog proteina nakupljaju u neuronima (Levijeva tela) i drugim delovima mozga što može dovesti do Parkinsonove bolesti ili demencije Levijevih tela.
Do nedavno, nije postojao okvir za definisanje bilo koje bolesti pre pojave simptoma. Prethodni rad koji je vodio Simuni i objavljen u The Lancet Neurologi nedavno je uspostavio sistem integrisanog staginga neuronske alfa-sinukleinske bolesti (NSD-ISS) za identifikaciju osoba sa patologijom Levijevog tela.
U trenutnoj studiji, Simunijev tim je imao za cilj da razvije i primeni definicije zasnovane na biološkim i kliničkim podacima za NSD-ISS u svim fazama bolesti.
Procenjeni su podaci o učesnicima iz tri nezavisne studije: Inicijative za markere Parkinsonove progresije (PPMI), PASADENA studije i SPARK studije. Pacijenti koji su upisani kao bolesnici sa Parkinsonovom bolešću, prodromalnom (ranom stadijumom) bolesti ili zdravim kontrolama definisani su i raspoređeni na osnovu bioloških, kliničkih i funkcionalnih biomarkera („sidra“) na početku.
„Prvo smo pregledali pejzaž kliničkih mera koje su dostupne na terenu koje su primenjene u većini nedavno završenih ili sprovedenih studija, i programski smo sastavili sidra zasnovana na podacima, a zatim primenili ta sidra na PPMI, PASADENA i SPARK kohorte“, rekao je Simuni.
U tri studije, ukupno 1.741 učesnik je imao podatke iz testova amplifikacije semena alfa-sinukleina, koji otkrivaju abnormalne nivoe proteina. Od ovih učesnika, približno 60% je bilo pozitivno na alfa-sinuklein i u skladu sa NSD.
Među pacijentima sa sporadičnom Parkinsonovom bolešću, 93% je imalo NSD. Raspodela za stadijume 2B, 3 i 4 bolesti kod ovih pacijenata bila je 25%, 63% i 9%, respektivno. Prosečno vreme za razvoj klinički značajnog ishoda bilo je 8,3, 5,9 i 2,4 godine za početni stadijum 2B, 3 i 4.
Rezultati efikasnije definišu osnovnu heterogenost pojedinaca koji su trenutno definisani kao ranu Parkinsonovu bolest, prema Simuniju, i potrebna su dodatna istraživanja o validaciji ovih sidara u longitudinalnim studijama.
„Naši podaci snažno podržavaju koncept biološke definicije i okvira za stadijume, kako za optimizaciju populacije studije pre pojave simptoma, tako i za identifikaciju studijske populacije sa homogenijim funkcionalnim oštećenjem i progresijom bolesti na početku simptoma. Konceptualni okvir i operativne definicije pružaju prilika da se nadogradi trenutni okvir NSD-ISS kako bi se dalje informisao terapijski razvoj“, napisali su autori.
„Ovo je bio zajednički napor akademika, ljudi u industriji jer im je potreban ovaj okvir za razvoj terapije u ranim stadijumima bolesti, regulatora, pretkliničkih naučnika, organizacija za zastupanje i, što je veoma važno, ljudi sa živim iskustvima“, dodao je Simuni. „Ovo je zaista napor više zainteresovanih strana.“
