Širom Severne Amerike, gljivica Pseudogymnoascus destructans, koja uzrokuje smrtonosni sindrom belog nosa (VNS), desetkovala je populaciju slepih miševa tokom poslednje dve decenije. Ovaj sindrom, koji ostavlja bele naslage na njuškama i krilima slepih miševa, stigao je iz Evrope i od tada izazvao jedan od najznačajnijih gubitaka divljih vrsta u modernoj istoriji.
Naučnici sada istražuju niz obećavajućih pristupa, uključujući vakcine, dezinfekciju pećina i primenu UV svetla, kako bi pomogli ugroženim populacijama slepih miševa da se izbore s bolešću. Eksperimenti s vakcinacijom pokazali su neke pozitivne rezultate, dok novi tretmani, kao što su probiotici i dvolančana RNK terapija, nude mogućnosti za ciljano usporavanje rasta gljivica.
Sindrom belog nosa prvi put je zabeležen u Nacionalnom parku Mamut pećina u Kentakiju, gde hladni i mračni uslovi pogodovali širenju bolesti. Ogroman ekološki uticaj smrti slepih miševa ogleda se i u rastu upotrebe pesticida, što ističe urgentnost pronalaženja trajnog rešenja za očuvanje ovih vitalnih insektojeda i balans ekosistema.
