Istraživači sa Univerziteta u Notingemu pomogli su da se razvije nova alatka pod nazivom „CanPredict“, koja je u stanju da identifikuje ljude koji su u najvećem riziku od razvoja raka pluća u narednih 10 godina i da ih ranije predlože na skrining testove, štedeći vreme, novac i, što je najvažnije, životi.
Prikazani u časopisu Lancet Respiratori Medicine, istraživači su radili sa kolegama na Univerzitetu u Oksfordu na razvoju i testiranju alata koristeći anonimizovane zdravstvene kartone više od 19 miliona odraslih iz cele Ujedinjenog Kraljevstva.
Rak pluća je drugi najčešći rak po učestalosti i vodeći uzrok smrti od raka širom sveta. Međutim, pokazalo se da skrining karcinoma pluća poboljšava stopu preživljavanja. Zbog toga je u septembru 2022. godine Nacionalni komitet za skrining UK preporučio korišćenje ciljanog skrininga raka pluća. Međutim, komitet nije preporučio koji alati bi se najbolje koristili za ciljanje skrininga na ljude koji su najugroženiji.
„Nameravali smo da razvijemo alat koji bi mogao da se koristi za identifikaciju ljudi sa najvećim rizikom od razvoja raka pluća na osnovu podataka koji su već zabeleženi u njihovoj medicinskoj dokumentaciji. Alat se pokazao dobro kada smo ga testirali na posebnoj grupi ljudi, i činilo se da biti bolji u identifikaciji ljudi koji bi dalje razvili rak pluća nego neki drugi pristupi. To bi moglo pomoći da se informiše o određivanju prioriteta ljudi za ciljani skrining karcinoma pluća u Velikoj Britaniji i tako omogući postavljanje dijagnoze u ranijoj fazi“, kaže Carol Coupland , jedan od koautora studije.
Trenutne metode ciljanog skrininga oslanjaju se na to da lekari prepoznaju visokorizične pojedince ili da koriste alate zasnovane na korišćenju upitnika za pacijente kako bi ocenili rizik i postavili ih na najviši nivo.
Dejvid Boldvin, počasni profesor medicine i lekar konsultant na Medicinskom fakultetu, dodao je: „U ciljanom skriningu karcinoma pluća cilj je samo da se pregledaju oni kod kojih je veća verovatnoća da će razviti to stanje. Ovo izbegava štetu kod ljudi sa niskim rizikom i povećava troškove Mnoga istraživanja su bila fokusirana na multivarijabilne modele za predviđanje rizika od raka pluća i ovaj model nadmašuje druge kada se primeni na podatke primarne zdravstvene zaštite.“
Da bi razvili novi alat, istraživači su koristili dva odvojena skupa podataka o zdravstvenim kartonima. Koristeći KResearch bazu podataka—koja, ukupno, sadrži anonimne zdravstvene kartone više od 35 miliona pacijenata, koji obuhvataju sve etničke i društvene grupe širom Ujedinjenog Kraljevstva—za identifikaciju 13 miliona ljudi starosti od 25 do 84 godine, među kojima je 73.380 imalo dijagnozu od raka pluća. Zatim su pregledali svoje zdravstvene kartone kako bi identifikovali uobičajene faktore koji bi se mogli koristiti za statističko predviđanje rizika od razvoja raka. Faktori kao što su pušenje, starost, etnička pripadnost, indeks telesne mase, zdravstveni uslovi i socijalna deprivacija (i drugi) su uzeti u obzir kao deo analize.
Kada je alat razvijen, istraživači su morali da ga testiraju. Oni su to uradili koristeći poseban skup anonimnih zdravstvenih kartona lekara opšte prakse—Clinical Practice Research Datalink (CPRD).
Istraživači su koristili podatke CPRD-a (koji su sadržavali podatke iz dodatnih 2,54 miliona anonimnih zdravstvenih kartona) da vide koji su ljudi za koje je njihov novi alat predvideo da su u najvećem riziku od razvoja raka pluća, a zatim su ih uporedili sa onima koji su nastavili da se razvijaju. rak pluća.
Novi CanPredict alat je ispravno identifikovao više ljudi koji su razvili rak pluća i bio je osetljiviji od sadašnjih preporučenih metoda predviđanja rizika, u prognozama za 5, 6 i 10 godina.
„Poboljšanje rane dijagnoze raka pluća je neverovatno važno i za NHS, ali posebno za pacijente i njihove porodice. Nadamo se da će ovaj novi validirani alat za rizik pomoći da se pacijentima bolje odredi prioritet za skrining i na kraju pomoći da se rak pluća uoči ranije kada je veća verovatnoća da će lečenje Želeli bismo da se zahvalimo hiljadama lekara opšte prakse koji su podelili anonimne podatke za istraživanje bez kojih ovo ne bi bilo moguće“, kaže profesorka Džulija Hipisli-Koks, viši autor.
Istraživači planiraju da alat učine javno dostupnim za upotrebu, podložan daljem finansiranju za primenu u svakodnevnoj praksi i da obezbede usaglašenost medicinskih uređaja Regulatorne agencije za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA).
