Merenja otkrivaju više od 400 različitih hemikalija u vodi iz jednog danskog vodovoda. Nekoliko jedinjenja može imati štetne posledice po zdravlje. Prema analitičkim hemičarima Univerziteta u Kopenhagenu koji stoje iza studije, praćenje treba da bude šire i ne fokusira se samo na PFAS i pesticide. Tehnike za to već postoje.
Uprkos velikom fokusu na PFAS supstance i ostatke pesticida u danskoj vodi za piće, malo pažnje se poklanja stotinama drugih hemijskih jedinjenja u našim podzemnim vodama.
Analitički hemičari sa Univerziteta u Kopenhagenu, u saradnji sa danskom kompanijom za vodu i otpadne vode Novafos, izvršili su široka merenja supstanci u vodi za piće iz tri vodovoda.
Istraživači su otkrili više od 400 različitih hemijskih jedinjenja u vodi iz jednog vodovoda. Više od 100 jedinjenja pronađeno je u vodi iz svake od druga dva. Ali koliko je ovih jedinjenja prirodno u odnosu na veštačka, ostaje nepoznato. Najmanje devet njih posebno zabrinjava istraživače. Između ostalog, mogu biti štetni za organe i biti kancerogeni i endokrini poremećaji.
„Među jedinjenjima koja smo pronašli bili su TCP, toksična hlorisana supstanca koja se koristi kao insekticid koji može biti kancerogen, i melamin, koji se koristi u industriji plastike i može oštetiti bešiku i bubrege. Druga jedinjenja koja mogu biti štetna po zdravlje kada su u Detektovane su i dovoljno visoke koncentracije. Takođe smo izmerili mnoge druge hemikalije za koje niko ne zna toksičnost“, kaže analitička hemičarka Selina Tisler, docentka na Katedri za biljke i nauke o životnoj sredini i prva autorka studije, objavljene u časopisu časopis Environmental Pollution .
Koliko je poznato, pet otkrivenih jedinjenja nikada ranije nije prijavljeno u podzemnim vodama bilo gde u svetu. Ovo uključuje benzotiazol, jedinjenje koje se koristi u automobilskim gumama i na terenima sa veštačkom travom, koje je pokazalo visoku toksičnost u testovima ćelija. Istraživači navode da dodatnih pet jedinjenja nikada nije pronađeno u danskim podzemnim vodama. Tu spadaju gore pomenuti TCP (2,4,6-trihlorofenol) i TFMS (trifluorometan sulfonska kiselina), koji se koriste u penama za gašenje požara i pripadaju velikoj grupi PFAS supstanci. Nedavna studija pokazuje da to izaziva fiziološke promene i poremećaje u crevnim bakterijama sisara.
Istraživači snažno naglašavaju da, za sada, imaju samo indikacije koliko su velike koncentracije pojedinih hemijskih jedinjenja. Stoga se još uvek ne može utvrditi zdravstveni rizik u pogledu potrošnje vode iz slavine. Prema Novafosu, voda iz svakog od tri vodovoda je u skladu sa svim važećim propisima.
Istraživači su koristili tečnu hromatografiju – masenu spektrometriju visoke rezolucije da bi otkrili veliki deo različitih hemijskih jedinjenja u svakom uzorku vode. Ova tehnologija im je omogućila da otkriju jedinjenja koja standardne tehnike koje se trenutno koriste za skrining podzemnih voda nisu u stanju da otkriju.
Prema istraživačima, glavna slabost današnjeg skrininga je to što javne agencije zahtevaju praćenje samo za ograničen broj unapred određenih supstanci.
„Preduzimanje akcija protiv PFAS supstanci i pesticida je definitivno važno. Ali takođe treba da budete nakon šireg pregleda hemikalija u našem okruženju koje će na kraju završiti u našim telima. I imamo tehnike koje će pomoći vodovodnim preduzećima i agencijama da to postignu zadatak“, kaže Jan H. Christensen, profesor na Odeljenju za nauke o biljkama i životnoj sredini i glavni autor studije.
U mnogim zemljama, podzemne vode namenjene za potrošnju prolaze kroz proces tretmana. U Danskoj, podzemna voda se obično samo oksigeniše i filtrira pre nego što se ispumpa na česme ljudi.
Da bi se proučio efekat tretmana, voda iz tri vodovoda je tretirana UV svetlom (poznato kao AOP prečišćavanje), uobičajenom tehnikom prečišćavanja u drugim zemljama.
Studija pokazuje da tretman može napraviti veliku razliku. U proseku, ova metoda je rezultirala uklanjanjem 70% hemijskih jedinjenja. Ali u isto vreme, mnoge nove supstance, takozvani proizvodi transformacije, takođe su nastali kao rezultat tretmana UV svetlom. U stvari, stvoreno je skoro onoliko jedinjenja koliko je uklonjeno čišćenje.
Nakon tretmana, voda iz jednog vodovoda je filtrirana kroz filtere sa biološkim aktivnim ugljem (BAC) u četiri faze. Ovde je uhvaćena velika većina jedinjenja – ali ne sva:
„Dok temeljna filtracija prikuplja i većinu novoformiranih jedinjenja i neke od onih koje su bile u vodi od početka, niz problematičnih jedinjenja i dalje prolazi kroz njih. To uključuje fluorovana jedinjenja kao što su PFAS i jedinjenja srodna PFAS“, kaže Selina Tisler .
Ipak, dvojica hemičara smatraju da vodu za piće treba tretirati u Danskoj. Selina Tisler ističe:
„Naša studija pokazuje složenost tretmana. Na primer, možemo videti da je ova tehnika tretmana bila efikasna u uklanjanju nekih pesticida, ali nije delovala na jedinjenja PFAS. Zato je važno koristiti različite tehnike tretmana u zavisnosti od toga koji supstance imaju prioritet za uklanjanje. Zaista, ne postoji nužno jedan proces tretmana koji deluje na sva hemijska jedinjenja.“
Prema Janu H. Christensenu, inicijativa kompanije za praćenje vodovoda Novafos je pohvalna:
„Ovakve inicijative su potrebne da se detaljnije izmeri šta god je skriveno u našoj podzemnoj vodi i naučimo kako da na najbolji način smanjimo opterećenje zagađivačima. Dobro je videti da je sektor vodoprivrede proaktivan i da preuzima odgovornost za obezbeđivanje čiste vode za piće za potrošače“, kaže Jan H. Christensen.
Ali on naglašava da se ne možemo jednostavno osloniti na uklanjanje problema:
„Kada dobijete pregled o tome koje supstance postoje iu kojim koncentracijama, može vam pomoći da odredite prioritete koji bunari treba da ostanu otvoreni, a koji treba da budu zatvoreni, kao i koje tehnologije tretmana bi bile najefikasnije. Ali pored toga, potrebno nam je da napadnemo koren problema.Moramo da prestanemo da koristimo najotrovnija i najteže razgradiva jedinjenja i na taj način eliminišemo sam izvor.A onda ne treba da koristimo, kao što se često dešava, alternativna jedinjenja koja se ispostavljaju isto tako štetno — a ponekad čak i više“, kaže Jan H. Christensen, koji zaključuje:
„Zato što postoje neka izuzetno izdržljiva hemijska jedinjenja koja je veoma teško ukloniti iz naše vode za piće kada tamo stignu, bez obzira na to kako i u kojoj meri se voda tretira.“
