Studija odeljenja za mikologiju i mikrobiologiju životne sredine Univerziteta Rovira i Virgili identifikovala je nove vrste gljiva koje mogu izazvati infekcije ili bolesti kod ljudi i životinja. Sprovedeno u rečnim ekosistemima, istraživanje je deo projekta o biodiverzitetu i ulozi velike grupe gljiva, askomiceta, u vodenom ekosistemu.
Postoji vrlo malo informacija o ovim gljivama, posebno o onima koje rastu u sedimentu. Istraživanje upozorava i da su u periodima suše neke patogene vrste još opasnije po zdravlje ljudi.
„Askomiceti u fluvijalnim i morskim sedimentima su do sada veoma malo proučavani, a ono što radimo u projektu nije samo proširivanje baze znanja o vrstama koje se nalaze u ovim sedimentima, već i utvrđivanje obrazaca biodiverziteta koji ukazuju na to da li je ekosistem zdrav ili, naprotiv, ima problema sa zagađenjem iz raznih izvora.“
„Ukratko, svaka promena u sastavu gljivične zajednice može biti upozorenje da nešto nije u redu“, kaže Džozef Žene, glavni istraživač istraživanja.
Neke od vrsta u ovoj zajednici mogu se lakše razmnožavati pod određenim uslovima i mogu se koristiti kao bioindikatori životne sredine. „Ali druge gljive su oportunistički patogeni sisara, hladnokrvnih životinja i drugih stvorenja, koji mogu izazvati blage i ozbiljne infekcije, ne samo kod životinja koje žive u vodenoj sredini, već i kod onih koje prolaze kroz nju, poput nas kada plivamo u reci“, objašnjava Žene.
Ako se životna sredina promeni—na primer, tokom suše—mogu biti izložena i postati rizik po zdravlje staništa. „Kada su sedimenti izloženi vazduhu, ove gljive mogu početi da proizvode mnoge spore koje se raspršuju u potrazi za pogodnijim okruženjem, i tokom ove disperzije mogu da stupe u interakciju sa ljudima i životinjama“, kaže ona.
U svakom slučaju, ona ističe da „infekcije imaju tendenciju da pogađaju samo najugroženiju populaciju i da se ne prenose između ljudi. Umesto toga, one su rezultat nekog oblika povrede, između ostalih puteva inokulacije“.
Prema Geneu, rezultati projekta potvrđuju da su rečni sedimenti važan rezervat biodiverziteta gljiva i da sadrže vrste potpuno nepoznate nauci. Dakle, oni su nasleđe koje se mora čuvati. Glavna novina studije je da su pronađene gljive koje ranije nisu prijavljene, od kojih su neke usko povezane sa patogenim gljivama koje izazivaju veoma ozbiljne infekcije na američkom kontinentu.
„Ovi nalazi nam omogućavaju ne samo da upotpunimo naše razumevanje evolucije gljivica, već i da utvrdimo da li neki od ovih mikroorganizama mogu predstavljati pretnju po naše zdravlje. Istraživanje je tek počelo, ali što više informacija prikupljamo u tom pogledu, to više moći ćemo da utvrdimo, na primer, da li postoji veći potencijalni rizik u određenoj oblasti i da li pristup nekim oblastima treba da se kontroliše“, kaže Gene.
Jedinica za mikologiju i mikrobiologiju životne sredine Univerziteta Rovira i Virgili proučava sojeve sedimentnih gljiva sakupljenih na različitim mestima duž toka različitih katalonskih reka — na primer, Ljobregat, Ter, Segre i Ebro — kao i male potoke.
Kada se kultivišu u laboratoriji, istražuju se kako bi se videlo kakvi su, da bi se razumeo njihov potencijal patogena (tj. da li mogu da se razviju na 36 ili 37 stepeni Celzijusa, na temperaturi ljudskog tela) i da bi se otkrilo otkriti šta se dešava kada se suoče sa kulturama ljudskih ćelija i koliko su otporne na antifungalne lekove.
Sve ovo će omogućiti da se utvrdi da li uslovi klimatskih promena (suša, više temperature i sl.) omogućavaju njihovo lakše razmnožavanje i predstavljaju opasnost.
U svakom slučaju, Gene ističe da nema potrebe za uznemirenjem – „Samo budite oprezni, da“, kaže ona – pošto su ove gljive oduvek prisutne.
„Stvar je u tome što ih sada bolje razumemo, tako da možemo da razmotrimo uspostavljanje mera kontrole životne sredine. Ali, pre nego što to uradimo, ima još mnogo posla da se uradi“, kaže Žene. Ona zaključuje naglašavajući značaj biodiverziteta jer vodi do veće ravnoteže i, posledično, boljeg suživota među vrstama i manjeg rizika za zdravlje ljudi i životne sredine.
