Nedavno otkriće drevne devonske ribe celakant u zapadnoj Australiji, nazvane Ngamugavi virngarri, povezano je sa periodom pojačane tektonske aktivnosti u Zemljinoj kori, prema studiji objavljenoj u Nature Communications. Ovo istraživanje, koje su predvodili naučnici sa Univerziteta Flinders u saradnji sa kolegama iz Kanade, Australije i Evrope, ističe ključnu ulogu tektonike ploča u evoluciji životinjskih vrsta.
Nova saznanja otkrivaju da su se stope evolucije celakanta povećavale tokom perioda pojačane tektonske aktivnosti, kada su se nova staništa stvarala i delila. Fosil Ngamugavi virngarri, izuzetno dobro očuvan, pomaže da se popuni važan prelazni period u istoriji celakanta između najprimitivnijih oblika i anatomskih karakteristika modernijih oblika.
„Naše analize su pokazale da tektonska aktivnost ima dubok uticaj na stope evolucije celakanta,“ ističe dr Alis Klement, evolucioni biolog sa Univerziteta Flinders. Studija takođe potvrđuje kasnu devonsku formaciju Gogo kao jedno od najbogatijih i najbolje očuvanih nalazišta fosilnih riba i beskičmenjaka na svetu.
Profesor Džon Long sa Univerziteta Flinders naglašava značaj ovog otkrića za razumevanje evolucije ljudske anatomije, budući da su mnoge ključne karakteristike nastale upravo u ovom periodu. Studija ukazuje da su evolutivni procesi celakanta drastično usporili od vremena dinosaurusa, ali sa nekoliko izuzetaka.
Celakanti, fascinantne dubokomorske ribe, danas opstaju duž obala istočne Afrike i Indonezije. Sa više od 175 vrsta pronađenih širom sveta tokom poslednjih 410 miliona godina, nova istraživanja osporavaju ideju da su oni najstariji „živi fosili“, sugerišući da se ove vrste i dalje razvijaju.
Ovo revolucionarno istraživanje pruža novu perspektivu na ulogu tektonike ploča u evoluciji života na Zemlji i otvara put za dalja istraživanja o tome kako promene u Zemljinoj kori mogu uticati na evolutivne puteve različitih vrsta.
