Neuspeh u dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije kod starijih osoba, u ranoj fazi molekularne patologije smatra se ključnim uzrokom neuspeha terapije u kliničkim studijama. Prethodna istraživanja su identifikovala centralne biomarkere A/T/N, zasnovane na merenju proteina β-amiloida (A) i tau (T), kao i neurodegeneraciju (N). Ovi biomarkeri mogu se meriti u moždanom tkivu, koristeći in vivo tehnike snimanja mozga ili analizom cerebrospinalne tečnosti i plazme.
Alchajmerova bolest se smatra rezultatom kombinacije genetskih i ekoloških faktora rizika. Novi radovi istraživačkih timova sa Univerziteta u Bostonu, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Indijani, Inicijative za neuroimaging Alchajmerove bolesti (ADNI) i Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti (DZNE) u Getingenu, Nemačka, objavljeni u časopisu Alchajmerova bolest i demencija, ukazuju da analiza mikroRNK u krvi može biti korisna ne samo za dijagnozu blagog kognitivnog oštećenja, već i za predviđanje prelaska iz MCI u demenciju uzrokovanu Alchajmerovom bolešću. Osim toga, istraživači su identifikovali molekularne biomarkere kandidata za mikroRNA koji su povezani sa trenutnim amiloidnim, tau i neurodegenerativnim (A/T/N) biomarkerima Alchajmerove bolesti.
Ova otkrića proizilaze iz uspešne saradnje koja je omogućila precizno merenje nivoa mikroRNA u ljudskoj plazmi, koristeći uzorke krvi stotina učesnika ADNI. Profesor Andre Fišer iz nemačkog DZNE ističe značaj ovih istraživanja za prepoznavanje Alchajmerove bolesti godinama pre njenog kliničkog manifestovanja, pružajući vremenski okvir za efikasnu prevenciju ili ranu intervenciju kako bi se zaustavio njen napredak.
Drugi autori istraživanja su dr Andre Fišer, profesor epigenetike neurodegenerativnih bolesti na Univerzitetskom medicinskom centru u Getingenu, Nemačka; Kvangsik Nho, profesor radiologije i imidžing nauka na Medicinskom fakultetu IU; i Andrev J. Saikin, psihijatar, Raimond C. Beeler, profesor radiologije i direktor Centra za neuroimaging i Istraživačkog centra Indijane Alchajmerove bolesti na Medicinskom fakultetu IU.
Istraživači su analizirali ekspresiju miRNA u uzorcima plazme tri grupe ispitanika – kognitivno normalnih, blago kognitivno oštećenih i pacijenata sa demencijom uzrokovanom Alchajmerovom bolešću. Njihova analiza pokazuje da, u kombinaciji sa neuropsihološkim testovima, procena mikroRNA u plazmi može predvideti koji stariji ljudi sa kognitivnim padom će razviti Alchajmerovu bolest.
Sajkin ističe da ovi nalazi pružaju bolje razumevanje molekularnih mehanizama koji doprinose razvoju plakova, zamršenosti i atrofije, pružajući smernice za buduće terapijske ciljeve. Iako se nove terapije za Alchajmerovu bolest uvode u kliničku praksu, istraživači naglašavaju da će njihova efikasnost zavisiti od ranog identifikovanja pacijenata u riziku.
Fišer ističe da su mikroRNK idealni biomarkeri zbog njihove stabilnosti i sposobnosti da kontrolišu kompleksne molekularne puteve, osiguravajući ćelijsku ravnotežu. Analiza miRNA u krvi može pružiti uvid u patološke promene koje obuhvataju različite puteve, poput neuroinflamacije, metaboličkih promena ili disfunkcije sinapsi.
Nho predviđa da će se analiza krvnih miRNA preneti u jednostavne testove, omogućavajući njihovu primenu u kliničkoj praksi. Istraživači naglašavaju važnost unapređenih alata za rano otkrivanje Alchajmerove bolesti radi razvoja strategija prevencije i lečenja ove bolesti koja predstavlja veliki teret za zdravstvene sisteme širom sveta.
