Neuronska mreža vezana za govor uglavnom se nalazi u levoj hemisferi mozga, dok je pevanje prvenstveno povezano sa strukturama obe hemisfere. Međutim, nova studija ukazuje da leva hemisfera ima veći značaj, uključujući i pevanje, nego što se ranije mislilo.
„Prema shvatanju koje preovladava više od 50 godina, potencijalno očuvanje sposobnosti pevanja u afaziji zasniva se na činjenici da desna hemisfera mozga nudi, takoreći, zaobilaznicu za izražavanje pevanih reči“, kaže doktorski istraživač Anni. Pitkaniemi sa Univerziteta u Helsinkiju.
Ova teorija je takođe poslužila kao osnova za razvoj strategija rehabilitacije zasnovane na pevanju za pacijente sa afazijom, ili teškoćama u proizvodnji govora usled cerebrovaskularne bolesti.
Međutim, studija koja je nedavno objavljena u Communications Biologi i koju je sprovela Jedinica za istraživanje kognitivnog mozga na Univerzitetu u Helsinkiju pokazala je da, suprotno očekivanjima istraživača, sposobnost da se proizvedu reči pevanjem nije povezana sa strukturama desne hemisfere. , ali, kao i kod govora, sa jezičkom mrežom leve hemisfere.
Još jedan ključni nalaz u studiji bio je da, iako rezultati pokazuju da su proizvodnja govora i pevanja centralno povezani sa jezičkom mrežom mozga, oni su delimično raspršeni u različite krugove unutar te mreže.
U stvari, otkriveno je da je proizvodnja pevanih reči povezana sa određenim delom jezičke mreže, ventralnom strujom koja je povezana sa razumevanjem govora.
Nasuprot tome, tečan govor je bio povezan kod pacijenata sa afazijom ne samo sa onim što je poznato kao dorzalni tok leve hemisfere, koji je povezan sa produkcijom govora, već i sa drugim vezama. To uključuje gore pomenuti ventralni tok, kao i puteve potpuno izvan jezičke mreže, koji su češće povezani sa obradom informacija i motoričkim funkcijama u mozgu.
„Rasmera mreže pokazuje složenost govora na nivou razgovora“, ističe Pitkaniemi.
„Opažanje takođe sada objašnjava zašto je sposobnost stvaranja poznatih tekstova sačuvana samo kod određenih pacijenata“, dodaje ona. Obim oštećenja unutar jezičke mreže, napominje ona, najviše utiče na to.
Prema Pitkaniemiju, strukture desne hemisfere koje se smatraju centralnim za pevanje verovatno će igrati važniju ulogu u drugim značajnim faktorima povezanim sa pevanjem, uključujući proizvodnju melodije i ritma.
Vekovima su istraživači bili zainteresovani za odnos između muzike i jezika.
„Postoje slučajevi u istraživačkoj literaturi iz osamnaestog veka kada su osobe sa moždanim udarom izgubile sposobnost da govore zbog afazije, dok su neočekivano zadržale sposobnost da tečno pevaju reči poznatih pesama“, kaže Pitkaniemi.
Zatim, istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju nameravaju da istraže koje su moždane mreže povezane, na primer, za učenje novih pesama ili proizvodnju melodije i ritma. Cilj je pronalaženje metoda zasnovanih na pevanju za rehabilitaciju osoba sa afazijom, koje bi se mogle primeniti na sve personalizovaniji i efikasniji način.
„Nalazi nedavno objavljene studije već mogu pomoći u definisanju bioloških markera koji bi mogli biti korisni, na primer, u proceni efikasnosti lečenja ili rehabilitacije“, razmišlja Pitkaniemi.
„Nalazi takođe ukazuju na barem delimično paralelan razvoj govora i pevanja, što je interesantno iz perspektive evolucione neuronauke“, dodaje ona.
