Gljivične infekcije uzrokuju 1,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine, a ne postoji vakcina koja bi ih sprečila
Nova vakcina sa Univerziteta u Džordžiji mogla bi da bude prva klinički odobrena imunizacija za zaštitu od invazivnih gljivičnih infekcija, što je sve veća zabrinutost kako raste otpornost na antifungalne lekove.
Gljivične infekcije uzrokuju više od 1,5 miliona smrti širom sveta svake godine i koštaju milijarde. Oni takođe udvostručuju troškove hospitalizacije, udvostruče dužinu boravka u bolnici i udvostruče rizik od smrti kod hospitalizovanih pacijenata, prema prethodnoj studiji UGA.
Ali trenutno ne postoje efikasne vakcine koje bi zaštitile ugrožene pacijente od gljivičnih infekcija.
„Postoji značajna nezadovoljena klinička potreba za ovom vrstom prevencije, a takođe i lečenjem, posebno među imunokompromitovanim pojedincima“, rekla je Karen Noris, vodeći istraživač nove studije objavljene u PNAS Nekus-u i profesor na Fakultetu veterinarske medicine. „Populacija pacijenata sa rizikom od invazivnih gljivičnih infekcija značajno se povećala u poslednjih nekoliko godina.
Eksperimentalna vakcina je dizajnirana da zaštiti od tri najčešća gljivična patogena koji su odgovorni za više od 80% fatalnih gljivičnih infekcija. Studija je testirala efikasnost vakcine na četiri pretklinička životinjska modela, uključujući primate koji nisu ljudi.
Istraživači su se oslanjali na različite imunosupresivne modele za studiju, odražavajući režime lekova koji su slični onima kod primaoca transplantacije, ljudi sa HIV-om ili pacijenata sa rakom, nekih od najugroženijih ljudskih populacija.
Vakcina je bila efikasna u razvoju zaštitnih antitela u svakom od modela.
„Pošto cilja na tri različita patogena, vakcina ima potencijal da bude revolucionarna u pogledu invazivnih gljivičnih infekcija“, rekla je Noris, koja je takođe profesor u univerzitetskom Centru za vakcine i imunologiju. „Planovi su u toku za razvoj vakcine za Fazu I (ljudske) bezbednosno ispitivanje.
Gljivične infekcije se najčešće primećuju kod ljudi sa imunološkim poremećajima, uključujući one sa nekontrolisanim HIV-om ili oslabljenim imunitetom od terapija poput hemoterapije ili antiinflamatornih lekova.
Ali prethodna istraživanja Norisove pokazala su da se rizična populacija povećala poslednjih godina.
Ta studija je pokazala ljude sa dijabetesom; hronična opstruktivna bolest pluća (ili HOBP); ili istovremene infekcije kao što su COVID-19, tuberkuloza ili grip su takođe pod većim rizikom od razvoja gljivičnih infekcija.
Prva linija odbrane je obično lečenje azolima, koji su antifungalni lekovi širokog spektra. Ali otpornost na gljivice raste. Kao rezultat toga, gljivične infekcije postaju sve teže za lečenje, što prevenciju čini još kritičnijom, rekla je Noris.
Nova vakcina cilja na tri najčešća uzročnika gljivičnih infekcija: Aspergillus, Candida i Pneumocistis. Kandida, posebno, izaziva sve veću zabrinutost u zdravstvenim krugovima jer različiti sojevi gljivice postaju rezistentni na više lekova.
Vakcina je pokazala širok, unakrsno zaštitni antifungalni imunitet na životinjskim modelima, što je dobro za buduća klinička ispitivanja.
„Ovo je oblast koja je dugo bila nedovoljno razvijena na istraživačkom frontu“, rekla je Noris, koji je takođe istaknuta naučnica iz oblasti imunologije i translacione biomedicine Džordžijske istraživačke alijanse. „Ovo su veoma velike populacije ljudi koji su u opasnosti od invazivnih gljivičnih infekcija, i iako su uloženi značajni napori da se razviju vakcine, nijedna još nije odobrena. Verujemo da je ovo veoma jak kandidat za vakcinu.“
