Globalna trgovina je važna i donosi mnoge prednosti. Ali trgovina takođe može širiti štetočine i patogene koji štete poljoprivrednim kulturama i prirodnom okruženju.
Za poljoprivrednike i izvoznike, identifikovanje najbolje kombinacije mera za sprečavanje širenja štetočina i bolesti je složeno. Posebno, da bi se zadovoljile različite potrebe trgovinskih partnera.
Novi naučno-podržani meni mera ima za cilj da ovo olakša. Alat je razvijen kroz Trusted Agrifood Ekports Mission u partnerstvu sa Hort Innovation. To će pomoći u održavanju trgovine i otvaranju novih tržišta za Australiju, istovremeno štiteći biosigurnost.
Rieks Van Klinken iz CSIRO-a, vodi istraživanje i razvoj pristupa tržištu za Trusted Agrifood Ekports Mission.
Dr Klinken i njegov tim su sproveli globalni pregled kako bi videli koje mere biološke bezbednosti se koriste, kako ove mere smanjuju rizik od štetočina na biljkama i kako se pokazuje njihova efikasnost.
„Pronašli smo samo 39 različitih vrsta mera“, rekao je dr Van Klinken.
„Mnogi se nedovoljno koriste jer nemaju adekvatne naučne, trgovinske i regulatorne okvire. Kao rezultat toga, sporazumi o pristupu tržištu se često oslanjaju na samo nekoliko, dobro poznatih mera.“
Meni podiže svest o širem spektru opcija za smanjenje rizika koje se mogu koristiti.
Regulatori imaju tendenciju da se oslanjaju na ograničen spektar mera—kao što su fumigacija ili tretman hladnom.
Meni ističe mnoge druge opcije. Oni mogu biti kompatibilniji sa savremenim lancima snabdevanja i mogu smanjiti oslanjanje na oštre hemijske tretmane, na primer.
U nedavnom ispitivanju, uzgajivači u Novom Južnom Velsu i Viktoriji koristili su mešavinu mera iz menija da bi proizveli više od 17.000 tona trešanja. Ispitivanje je otkrilo da nije bilo voćnih mušica iz Kueenslanda u 70 pošiljki za trgovinu u Južnu Australiju i Zapadnu Australiju.
Dakle, umesto da prate program „kalendarskog prskanja“, uzgajivači mogu pratiti štetočine i korisne insekte na farmi i reagovati sprejevima samo po potrebi. Ovo integrisano upravljanje štetočinama i bolestima može smanjiti upotrebu hemikalija uz istovremeno upravljanje rizicima biološke sigurnosti.
Drugi primer naglašava kako bi Australija mogla brže da dovede proizvode na tržišta u Aziji.
Proizvođači bi mogli da koriste praćenje useva na terenu sa optičkim skeniranjem u fazi pakovanja, umesto dužih tradicionalnih procesa kao što je fumigacija. Ovo bi omogućilo da voće vrhunskog kvaliteta stigne na azijska tržišta u roku od 24 do 48 sati od branja.
Učiniti izvozni lanac snabdevanja bržim i glatkijim uz pojednostavljenije mere biološke bezbednosti moglo bi da poboljša našu konkurentnost na premium tržištima, poveća obim izvoza i donese veće prinose Australiji.
To je nešto na šta mnoge izvozne industrije gledaju kako bi povećale prinos koristeći inovacije i tehnologiju. Na primer, industrija trešanja postavila je sebi cilj da izvozi 40% proizvodnje do 2025. godine, u odnosu na 23% proizvodnje izvezene prošle finansijske godine. Kredit: CSIRO
„Razvili smo alat da pomognemo regulatorima i trgovinskim partnerima da prepoznaju i kvantifikuju stvari koje farmeri već rade kako bi smanjili rizik.
„Na primer, mogli bismo da proširimo upotrebu tehnologije optičkog skeniranja u ocenjivanju voća kako bismo pronašli i uklonili zaraženo voće.
„Jelovnik može pomoći u pokretanju inovacija i mogućnosti da se iskoriste komercijalne prakse i tehnologije lanca snabdevanja koje mogu doprineti biobezbednosti.
„Ovo je transformaciona biološka bezbednost izvan nekih uobičajenih opcija za smanjenje bioloških rizika povezanih sa trgovinom, kao što je fumigacija svežih proizvoda i provera pošiljki proizvoda na granicama“, rekao je on.
„Želimo da nastavimo da unapređujemo naučnu osnovu za biosigurnost biljaka.
„Takođe želimo da izgradimo međunarodni sporazum o tome kako da demonstriramo efikasnost mera upravljanja rizikom — posebno za manje poznate mere ili opcije koje proizilaze iz novijih tehnologija.
„Ovo bi moglo pomoći da se povećaju mogućnosti međunarodne trgovine za australijske izvoznike, a da se istovremeno smanji rizik od štetočina biljaka“, rekao je dr Van Klinken.
„Australijski farmeri već rade sjajan posao u proizvodnji svežih proizvoda bez štetočina i bolesti.
„Na kraju, želimo da proizvođačima damo širi spektar mogućnosti upravljanja kako bi efikasno smanjili rizike biosigurnosti koji su priznati i za međudržavnu i za međunarodnu trgovinu“, rekao je on.
Razvoj alata za izbor mera je ključni rezultat misije Trusted Agrofood Ekports. Misija je partnerstvo između CSIRO-a, Odeljenja za poljoprivredu, ribarstvo i šumarstvo, i Meat & Livestock Australia u cilju digitalne transformacije lanca snabdevanja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u Australiji i povećanja izvoznih premija za sve proizvode.
Zajedno imamo za cilj da povećamo globalnu zaradu od izvoza hrane uzgojene u Australiji do 2030. godine pomoću alata i tehnologija koje potvrđuju naš kvalitet, bezbednost i održivost hrane.
Kao sledeći korak, razvija se sveobuhvatan digitalni resurs u saradnji sa stručnjacima za biobezbednost u australijskim i državnim vladama kako bi se pružilo više detalja o svakoj meri u meniju i koji dokazi su potrebni da bi se podržalo njihovo korišćenje u trgovinskim aranžmanima.