Da bismo zadovoljili rastuću potražnju, recikliranje i ograničavanje naše vode će nas odvesti samo tako daleko. Naučnici će morati da pronađu nove izvore ove tečnosti koja održava život da bi zadovoljili naše potrebe.
Jedan trenutno neiskorišćen izvor je vodena para iznad okeana, koja je skoro neograničena što se tiče zaliha. Nova studija opisuje kako se strukture za žetvu mogu koristiti za pretvaranje ove pare u vodu za piće.
„Na kraju ćemo morati da pronađemo način da povećamo snabdevanje svežom vodom jer konzervacija i reciklirana voda iz postojećih izvora, iako su suštinski, neće biti dovoljni da zadovolje ljudske potrebe“, kaže građevinski inženjer i inženjer zaštite životne sredine Praveen Kumar sa Univerziteta iz Ilinoisa Urbana-Champaign.
„Mislimo da naš novopredloženi metod to može učiniti u velikim razmerama.“
Sa dimenzijama oko 210 metara (689 stopa) u širinu i 100 metara (328 stopa) u visinu – otprilike kao visina velikog broda za krstarenje – predložena struktura oponaša prirodni ciklus vode na način na koji transportuje, kondenzuje i sakuplja vodu.
Vlažan vazduh bi se transportovao sa tik iznad površine okeana do obližnje obale, gde bi sistemi za hlađenje mogli da kondenzuju vodenu paru u tečnost. Sve ovo bi radilo na obnovljivoj energiji vetra ili solarne energije, kaže tim.
Iako istraživači nisu dali detalje svog dizajna, oni su utvrdili brojke o količini vlage koja se može izdvojiti na 14 lokacija za proučavanje širom sveta. Samo jedna od ovih instalacija mogla bi potencijalno da zadovolji prosečne dnevne potrebe za pitkom vodom za oko 500.000 ljudi.
To bi mogao biti ogroman dodatak postrojenjima za desalinizaciju koja već rade na mnogim mestima širom sveta, kako bi se uklonile rastvorene soli iz morske vode.
„To ranije nije urađeno, a mislim da je to zato što su istraživači toliko fokusirani na kopnena rešenja – ali naša studija pokazuje da druge opcije, u stvari, postoje“, kaže atmosferski naučnik Francina Dominguez sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign.
Sveža voda – koja je potrebna za piće, kupanje i navodnjavanje – čini samo 3 procenta vode u svetu, od kojih je većina previše zagađena ili nepristupačna za zgodnu upotrebu. Iako smo videli nekoliko obećavajućih projekata koji mogu povećati naš pristup izvorima sveže vode, još uvek čekamo tehnologiju koja zaista može da napravi razliku u obimu.
Nedostatak bezbedne vode za piće često najteže pogađa najsiromašnije ljude na svetu, sa negativnim posledicama koje se protežu na zdravlje, bezbednost i prihode. Nešto poput sistema koji je ovde predložen ima potencijal da napravi ogromnu razliku bez oštećenja ekosistema ili okolnog okruženja.
Kao deo svoje studije, istraživači su takođe razmotrili potencijalne posledice klimatskih promena i suva područja koja postaju sve suša – ali su zaključili da će njihov sistem i dalje biti održiv čak i kada se svet zagreva.
„Klimatske projekcije pokazuju da će se tok okeanske pare vremenom samo povećavati, obezbeđujući još više snabdevanja slatkom vodom“, kaže Rahman. „Dakle, ideja koju predlažemo biće izvodljiva pod klimatskim promenama.
„Ovo pruža preko potreban i efikasan pristup za prilagođavanje klimatskim promenama, posebno ranjivim populacijama koje žive u sušnim i polusušnim regionima sveta.
