Hirurzi u Nemačkoj su pokazali da mala tehnička promena u operaciji karcinoma prostate može više nego prepoloviti jednu od najčešćih postoperativnih komplikacija – gde se limfna tečnost skuplja u karlici.
Tehnika uključuje stvaranje malog preklopa u peritoneumu – obloge abdomena – i pričvršćivanje ovog preklopa dole u karlicu. Ovo stvara put za limfnu tečnost da pobegne iz karlice u abdomen gde se može lakše apsorbovati.
Nalazi su predstavljeni na godišnjem kongresu Evropskog udruženja urologa u Milanu 2023.
Oko 10 procenata pacijenata čiji su rak prostate i limfni čvorovi uklonjeni operacijom ključaonice uz pomoć robota zahtevaju lečenje simptoma uzrokovanih sakupljanjem limfne tečnosti u karlici, poznatom kao limfokela. Limfokela se može videti i kod skoro trećine pacijenata kada su sistematski pregledani, a da oni ne prijavljuju simptome.
Simptomi uključuju superinfekciju, bol u karlici, pritisak na bešiku i otečene noge usled kompresije vena. Ako se ne leči, simptomatska limfocela može dovesti do ozbiljnih infekcija ili duboke venske tromboze.
Dreniranje limfocela može trajati od tri dana do tri nedelje, a tretman je završen tek kada se tečnost više ne akumulira. Za neke pacijente, ovo zahteva boravak u bolnici.
Specijalista urologije Manuel Nojberger iz Univerzitetskog medicinskog centra Manhajm i Univerziteta Hajdelberg rekao je: „Kada su se tek vratili kući nakon operacije raka, poslednja stvar koju pacijenti treba je da se vrate u bolnicu sa ovakvom vrstom komplikacija, što je nažalost prilično česta pojava. Ako drenaža ne izleči problem, onda je – u retkim slučajevima – konačni tretman stvaranje veštačkog otvora u peritoneumu, koji omogućava izlaz za limfu tako da se više ne zaglavi u karlici. Pošto je tako jednostavno korak, zašto ne biste napravili preklop kao standard, da biste sprečili stanje na prvom mestu?
„Prethodne studije tehnike bile su neuverljive, pa smo dizajnirali veće, robusnije ispitivanje kako bismo osigurali da su naši nalazi statistički značajni.“
Ispitivanje je uključivalo preko 550 pacijenata i četiri različita hirurga koji su radili u Univerzitetskom medicinskom centru Manhajm, koji su bili obavešteni da li pacijent treba da ima peritonealni režanj kada se završi ostatak operacije. Pacijenti su takođe nasumično raspoređeni u dve grupe — sa ili bez preklopa — uzimajući u obzir druge faktore koji mogu povećati rizik od limfocele, kao što je dijabetes, stepen u kojem su limfni čvorovi uklonjeni, da li su uzimali antikoagulanse i hirurg operacija. Pacijenti su praćeni šest meseci nakon operacije.
Tokom šestomesečnog perioda praćenja, samo 10 pacijenata u grupi sa peritonealnim režnjem razvilo je simptomatsku limfocelu, u poređenju sa 25 u kontrolnoj grupi. U vreme otpuštanja, 20 pacijenata u grupi sa režnjem imalo je limfocelu bez simptoma, u poređenju sa 46 u kontrolnoj grupi. Tokom praćenja, ovo je poraslo na samo 27 u grupi sa režnjem, ali na 74 u kontrolnoj grupi.
Profesor Philip Nuhn, profesor urologije na Univerzitetskom medicinskom centru Manhajm, koji je vodio istraživanje, rekao je: „Upotreba peritonealnog režnja smanjila je incidencu limfocele sa devet procenata na manje od četiri procenta. Ovo sada koristimo kao novi standard u Manhajmu, i nadamo se da će – nakon ovih rezultata – to postati uobičajena praksa i drugde.“
Profesor Jochen Valz, iz Kancelarije za naučni kongres EAU i Centra za rak Instituta Paoli-Calmettes u Marseju, rekao je: „Većina problema u ovim operacijama je povezana sa uklanjanjem limfnih čvorova, a ne sa samom operacijom prostate. Uklanjanje limfnih čvorova nam omogućava da vidimo da li se rak proširio, pa je važno da se uradi, posebno pošto se operacija sada uglavnom koristi kod pacijenata sa visokim rizikom. Pravljenje peritonealnog režnja je jednostavna, mala, laka i brza procedura koja traje oko pet minuta. potpuno bezbedno i ovo ispitivanje je pokazalo da može značajno da smanji komplikacije, tako da nema razloga zašto hirurzi sada to ne rade kao standard.
„Nasumična kontrolna ispitivanja za procenu tehničkih promena u hirurgiji su notorno teška za izvođenje—ali ova studija je pokazala da su i moguća i efikasna. To je dobra vest za hirurge i za pacijente, koji će kao rezultat imati koristi od boljih ishoda.“
