Istraživači su razvili novi alat za obuku kako bi pomogli programima veštačke inteligencije (AI) da bolje objasne činjenicu da ljudi ne govore uvek istinu kada daju lične podatke. Novi alat je razvijen za upotrebu u kontekstima kada ljudi imaju ekonomski podsticaj da lažu, kao što je podnošenje zahteva za hipoteku ili pokušaj da smanje svoje premije osiguranja.
„Programi veštačke inteligencije se koriste u širokom spektru poslovnih konteksta, kao što je pomaganje da se utvrdi koliki iznos hipoteke pojedinac može da priušti, ili kolika bi trebalo da bude premija osiguranja pojedinca“, kaže Mehmet Caner, koautor rada o rad. „Ovi programi veštačke inteligencije uglavnom koriste matematičke algoritme vođene isključivo statistikom da urade svoje predviđanje. Ali problem je u tome što ovaj pristup stvara podsticaje ljudima da lažu, kako bi mogli da dobiju hipoteku, smanje svoje premije osiguranja i tako dalje.
„Želeli smo da vidimo da li postoji neki način da prilagodimo algoritme veštačke inteligencije kako bismo uzeli u obzir ove ekonomske podsticaje da lažu“, kaže Caner, koji je uvaženi profesor ekonomije Thurman-Raitheon na Fakultetu za menadžment Pul Univerziteta Severne Karoline.
Da bi se pozabavili ovim izazovom, istraživači su razvili novi skup parametara za obuku koji se mogu koristiti za informisanje o tome kako AI sama sebe uči da pravi predviđanja. Konkretno, novi parametri obuke se fokusiraju na prepoznavanje i obračunavanje ekonomskih podsticaja ljudskog korisnika. Drugim rečima, AI se obučava da prepozna okolnosti u kojima bi čovek mogao da laže da bi poboljšao svoje rezultate.
U simulacijama dokazivanja koncepta, modifikovana veštačka inteligencija je bila u mogućnosti da otkrije netačne informacije od korisnika.
„Ovo efektivno smanjuje podsticaj korisnika da lažu prilikom podnošenja informacija“, kaže Caner. „Međutim, male laži i dalje mogu da prođu neotkrivene. Moramo da uradimo neki dodatni posao da bismo bolje razumeli gde je granica između ‘male laži’ i ‘velike laži’.“
Istraživači stavljaju nove parametre za obuku AI javno dostupnim, tako da programeri veštačke inteligencije mogu da eksperimentišu sa njima.
„Ovaj rad pokazuje da možemo da poboljšamo programe veštačke inteligencije kako bismo smanjili ekonomske podsticaje za ljude da lažu“, kaže Caner. „U nekom trenutku, ako učinimo veštačku inteligenciju dovoljno pametnom, možda ćemo moći da potpuno eliminišemo te podsticaje.“