Istraživači iz Bostonskog medicinskog centra (BMC) i Bostonskog univerziteta (BU) objavili su novu studiju koja detaljno opisuje razvoj metode za generisanje ljudskih alveolarnih epitelnih ćelija tipa I (AT1) iz pluripotentnih matičnih ćelija (iPSC).
Sposobnost da se ove ćelije ponovo kreiraju u modelu zasnovanom na iPSC-u omogućiće istraživačima da detaljnije analiziraju ćelije koje je bilo teško izolovati, što će pomoći u daljem razumevanju regeneracije ljudskih pluća i može na kraju da ubrza napredak u lečenju i terapijskim opcijama za ljude koji žive sa plućne bolesti. Studija je objavljena u časopisu Cell Stem Cell.
Bolesti pluća, uključujući plućnu fibrozu i hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (HOBP), uzrokuju značajan mortalitet i morbiditet širom sveta, a mnogim plućnim bolestima nedostaju dovoljne mogućnosti lečenja. Kako su nauka i medicina napredovali, istraživači su identifikovali jasnu potrebu za dodatnim znanjem o ćelijama pluća kako bi se poboljšalo zdravlje pacijenata.
Rezultati ove studije daju in vitro model ljudskih AT1 ćelija, koje postavljaju ogromnu većinu barijere za razmenu gasova distalnog pluća, i potencijalni su izvor ljudskih AT1 za razvoj regenerativnih terapija. Novi model će pomoći istraživačima plućnih bolesti da prodube svoje razumevanje regeneracije pluća, posebno nakon infekcije ili izlaganja toksinima, kao i bolesti alveolarnog epitela kao što su sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS) i plućna fibroza.
„Otkrivanje sposobnosti stvaranja ljudskih alveolarnih epitelnih ćelija tipa I (AT1) i sličnih tipova ćelija, iz pluripotentnih matičnih ćelija (iPSC), proširilo je naše znanje o biološkim procesima i može značajno poboljšati razumevanje i upravljanje bolestima“, rekao je Darrell Kotton, MD, direktor Centra za regenerativnu medicinu (CReM) Bostonskog univerziteta i Bostonskog medicinskog centra.
Ova nova studija takođe unapređuje CReM-ov cilj da generiše svaki tip ljudskih ćelija pluća iz iPSC-a kao put ka poboljšanju upravljanja bolestima i obezbeđuje izvor ćelija za buduću transplantaciju za regeneraciju oštećenih plućnih tkiva in vivo.
„Znamo da respiratorni sistem može da reaguje na povrede i regeneriše izgubljene ili oštećene ćelije, ali dubina tog znanja je trenutno ograničena“, rekla je dr Kler Berdžis, Bostonski univerzitet Chobanian i Medicinska škola Avedisian, koja je prvi autor studije.
„Očekujemo da će se ovaj protokol koristiti za dalje razumevanje kako AT1 ćelije reaguju na toksine, bakterije i izloženost virusima, i da će se koristiti u osnovnim razvojnim studijama, modeliranju bolesti i potencijalnom inženjeringu budućih regenerativnih terapija.“
