Malarija, koju prenose komarci tipa Anopheles, jedna je od najsmrtonosnijih bolesti na svetu. U Keniji malarija ostaje veliki zdravstveni izazov, posebno za decu mlađu od pet godina. Sa preko 5 miliona prijavljenih slučajeva godišnje, očekuje se da će klimatske promene pogoršati situaciju omogućavajući da se bolest proširi na nova područja.
Nova studija objavljena u Međunarodnom časopisu Health Geographics od strane istraživača sa Švajcarskog instituta za tropsko i javno zdravlje (švajcarski TPH) i Kenijeskog instituta za medicinska istraživanja (KEMRI) nudi ključne uvide u to kako klimatski faktori poput padavina i temperature, u kombinaciji sa društveno- ekonomske promene, kao što su urbanizacija i intervencije u kontroli malarije, utiču na širenje malarije u Keniji.
„Upotrebom naprednih geostatističkih modela zasnovanih na nacionalnim istraživanjima malarije sprovedenim između 2015. i 2020. godine, otkrili smo da je uprkos ukupnom padu malarije, došlo do značajnog porasta rizika od malarije u nekim regionima, posebno u severnoj Keniji“, rekao je Brajan Njavanda, naučnik saradnik u švajcarskom TPH. „Naši nalazi pokazuju da se mere javnog zdravlja moraju brzo prilagoditi za borbu protiv malarije usred promena uslova životne sredine.
Studija je otkrila da je između 2015. i 2020. Kenija zabeležila obećavajući pad ukupne prevalencije malarije, pao je sa 8% na 6%, posebno među decom. Kod dece mlađe od pet godina došlo je do smanjenja od 31%, a kod dece uzrasta od 5-14 godina za 26%. Ovi nalazi odražavaju pozitivan uticaj mera kontrole malarije, posebno upotrebe mreža tretiranih insekticidima (ITN), prskanja reziduom u zatvorenom prostoru (IRS) i tretmana protiv malarije.
Međutim, u severnoj Keniji broj slučajeva malarije je skočio. U mestima kao što je Turkana, rizik od malarije se povećao za tri do četiri puta. Studija sugeriše da veće padavine i temperature stvaraju idealne uslove za razmnožavanje komaraca; a promene u korišćenju zemljišta, kao što su rudarstvo i seča šuma, možda su doprinele ovom porastu.
„Ukupno smanjenje malarije je ohrabrujuće, ali porast u određenim regionima pokazuje koliko nepredvidiv uticaj klimatskih promena može biti“, rekla je Penelope Vunacu, šef odeljenja za biostatistiku u švajcarskom TPH. „Ovo ukazuje na potrebu za više lokalizovanih strategija za rešavanje ovih novih izazova.
Studija je takođe ispitala uticaj urbanizacije na malariju. Područja sa povećanim razvojem, na koje ukazuje jača noćna svetla, pokazala su nižu stopu malarije. Ovaj pad je verovatno zbog poboljšane infrastrukture koja smanjuje izloženost ljudi komarcima, kao i boljeg pristupa zdravstvenoj zaštiti i preventivnim alatima. Zanimljivo je da je veza između povećane količine padavina i malarije, koja je bila jaka 2015. godine, oslabila do 2020. Ovo sugeriše da drugi faktori, kao što su urbanizacija i napori za kontrolu malarije, igraju sve veću ulogu.
Nalazi naglašavaju potrebu za ciljanim, regionalno specifičnim strategijama protiv malarije koje uzimaju u obzir sezonske i klimatske razlike. Iako je prevalencija malarije u Keniji generalno opala, rastući rizici u nekim niskorizičnim i polusušnim regionima pokazuju da su kontinuirano praćenje i lokalizovane intervencije od suštinskog značaja. Tradicionalni alati kao što su ITN i sezonska hemo-prevencija moraju biti dopunjeni novim pristupima, kao što su prostorni repelenti i insekticidi sledeće generacije, kako bi se zaštitili ranjivi regioni.
„Klima koja se menja zahteva inovativna rešenja“, dodao je Niavanda. „Razumevanjem načina na koji ekološki i društveno-ekonomski faktori deluju u interakciji, možemo bolje alocirati resurse i prilagoditi strategije za zaštitu najugroženije populacije.
Kako se klimatski obrasci globalno menjaju, zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima mogu da koriste geostatističke modele poput onih iz ove studije kako bi bolje razumele trendove malarije i razvile prilagođene strategije. Ovo istraživanje nudi dragocene uvide za rešavanje i malarije i klimatskih promena širom sveta.
