Istraživači sa Instituta Karolinska, u saradnji sa JLP Health i drugima, identifikovali su kako virus krimsko-kongo hemoragične groznice koji se prenosi krpeljima ulazi u naše ćelije. Rezultati su objavljeni u Nature Microbiology i važan su korak u razvoju lekova protiv smrtonosne bolesti.
Virus krimsko-kongoške hemoragične groznice (CCHF virus) se širi ubodom krpelja i može izazvati hemoragijsku groznicu.
Bolest je ozbiljna i ima stopu mortaliteta do 40 odsto, u zavisnosti od zdravstvenog stanja zaražene osobe.
Uobičajeni simptomi uključuju groznicu, bol u mišićima, bol u stomaku, bol u zglobovima, povraćanje i krvarenje koji mogu uzrokovati otkazivanje organa.
Virus je prisutan u oko 40 zemalja, uključujući Centralnu Aziju, Bliski istok i delove Afrike. Poslednjih godina, bolest se proširila na nova geografska područja kao rezultat klimatskih promena, uključujući Španiju i Francusku.
Vrste krpelja koje mogu širiti bolest primećene su i u Nemačkoj i Švedskoj. Trenutno ne postoje efikasni lekovi za ovu bolest.
U novoj studiji, istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj i drugi otkrili su da virus ulazi u naše ćelije preko proteina na površini ćelije, takozvanih LDL receptora koji regulišu nivo holesterola u krvi.
Da bi identifikovali protein, istraživači su koristili ljudske mini organe uzgajane u epruvetama i naprednu biblioteku matičnih ćelija kompanije JLP Health. Ista platforma je ranije korišćena za identifikaciju kako virus ebole ulazi u ćelije.
Rezultati su takođe potvrđeni u testovima na miševima, koji su pokazali da miševi kojima nedostaje LDL receptor nisu oboleli kao drugi.
Ovo otkriće je važan korak ka razvoju lekova za krimsko-kongo hemoragijsku groznicu, kaže Ali Mirazimi, pomoćni profesor na Odeljenju za laboratorijsku medicinu Karolinska instituta i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
„Kada znamo koji receptor koristi virus, možemo da proizvedemo receptor u epruvetama i da ga primenimo kao lek“, kaže on. „Onda možemo prevariti virus da se veže za te receptore umesto za ćelije i tako zaustaviti širenje virusa u našim telima.“
Ovo znanje je od suštinskog značaja ako bi bolest postala češća i proširila se na nova područja. Obično je potrebno mnogo godina da se razvije lek, ali pandemija COVID-19 i razvoj vakcine SARS-CoV-2 pokazali su da se to može učiniti mnogo brže ako svi odluče da je to prioritet.
„Ovo je važan korak u našoj spremnosti za bolest“, kaže Ali Mirazimi. „Krimsko-kongo hemoragična groznica je bolest koju ne bismo radije imali. Ptice selice šire krpelje i već su pronađene u Švedskoj. Ako bolest počne da se javlja na više mesta, možda već imamo lek koji možemo da uzmemo u klinička ispitivanja.“
