Istraživači sa Instituta Karolinska i Dečje bolnice Astrid Lindgren u Švedskoj utvrdili su kako imuni sistem dece reaguje na različite vrste raka u zavisnosti od njihovog uzrasta. Studija, koja je objavljena u časopisu Cell, otkriva značajne razlike između imunološkog odgovora dece i odraslih i ima potencijal da dovede do novih prilagođenih tretmana za decu obolelu od raka.
„Aktivacija imunog sistema je ključna za našu sposobnost da se borimo protiv raka, ali se razlikuje između dece i odraslih“, kaže Petter Brodin, profesor pedijatrijske imunologije na Odeljenju za zdravlje žena i dece Instituta Karolinska i pedijatar na Astrid Lindgren. Dečija bolnica, Univerzitetska bolnica Karolinska.
„Ako želimo da pravilno lečimo rak u detinjstvu, moramo da saznamo kako se imuni sistem deteta aktivira i reguliše kod dece obolele od raka i koji faktori utiču na njihov imunološki odgovor.
Studija je obuhvatila 191 dete uzrasta od 0 do 18 godina kojima su dijagnostikovani različiti tipovi solidnih tumora u Dečjoj bolnici Astrid Lindgren između 2018. i 2024. Istraživači su analizirali tumorsko tkivo i uzorke krvi da bi utvrdili genetske mutacije u tumorima i utvrdili koji geni su a koji nisu aktivni u imunološkom sistemu.
„Precizna medicina kod raka se uglavnom fokusirala na svojstva tumora“, objašnjava profesor Brodin. „Karakterizujući imuni sistem, uvodimo potpuno novu dimenziju koja će biti ključna u oblikovanju budućnosti terapije raka u detinjstvu.
Rezultati pokazuju da imuni sistem dece i odraslih ne reaguje isto na rak, te da različiti tumori aktiviraju imuni odgovor u različitom stepenu.
„Ono što možemo da vidimo je da su dečji tumori generalno manje inflamatorni i imaju manje mutacija, što znači da se verovatno čine manje stranim imunološkom sistemu i da imuni sistem stoga ne napada tumore tako snažno“, kaže profesor Brodin.
„Imajući ovo u vidu, postoje velike individualne varijacije, što naglašava važnost precizne medicine, odnosno prilagođavanja lečenja pojedinačnim pacijentima. Naša studija pokazuje kako se to može uraditi u praksi.“
Rezultati bi mogli da objasne zašto deca nemaju koristi od imunoterapeutskih tretmana kao što su inhibitori kontrolnih tačaka, vrsta biološke terapije koja čini imune ćelije efikasnijim protiv tumora blokiranjem proteina koji ih oslobađaju.
„Ovo zahteva da se imunološke ćelije aktiviraju protiv tumora“, kaže profesor Brodin.
„Pokazali smo da detetove imune ćelije često u početku nisu aktivirane protiv tumora, što znači da inhibitori kontrolnih tačaka neće funkcionisati. Djeci su verovatno potrebne različite vrste imunoterapije koje su više fokusirane na pokretanje imunih ćelija da napadnu tumorske ćelije od nule .“
Nakon što su pratili imuni odgovor tokom vremena i tokom lečenja kod neke od dece, istraživači su bili u mogućnosti da izmere promene u populaciji T ćelija ubica (tj. ćelija čiji je zadatak da ubiju tumor).
„Ovo je nešto što bismo danas mogli klinički da iskoristimo da procenimo terapeutski efekat i prilagodimo tretman svakom pojedinačnom pacijentu“, nastavlja on. „Sada ćemo ovo testirati u većem obimu jer verujemo da može biti korisna dopuna genetskim analizama tumora koje se već rade u rutinskoj nezi.“
Profesor Brodin je vodio studiju sa Lindom Ljungblad, specijalistom za onkologiju i istraživačem na Institutu Karolinska. Studija je sprovedena u bliskoj saradnji sa klinikom za pedijatrijsku onkologiju Dečje bolnice Astrid Lindgren u Univerzitetskoj bolnici Karolinska.
