Nova studija Instituta Karolinska mapirala je kako MAIT ćelije, koje igraju važnu ulogu u odbrani tela od mikroba, pokazuju različita svojstva u zavisnosti od tkiva u kojem se nalaze.
MAIT ćelije su tip T ćelija koje prepoznaju nusproizvode nastale kada mikrobi sintetišu riboflavin. To ih čini jedinstvenim u načinu na koji otkrivaju i bore se protiv infekcija. Istraživači su ispitali MAIT ćelije iz krvi, barijernog tkiva i uzoraka limfoidnog tkiva od donatora organa da bi razumeli kako ove ćelije funkcionišu u različitim tkivima.
Nalazi su objavljeni u časopisu Science Immunology.
„Otkrili smo da MAIT ćelije u crevima imaju specijalizovani imunoregulatorni profil sa visokom ekspresijom regulatornog enzima CD39, što sugeriše da one igraju ulogu u zaštiti crevne barijere“, kaže Johan Sandberg, profesor u Centru za infektivnu medicinu (CIM) , na Odeljenju za medicinu, Huddinge, Karolinska Institutet.
„U jetri, s druge strane, MAIT ćelije pretežno pokazuju visoku ekspresiju markera CD56 i povećanu sposobnost da se bore protiv mikroba.“
Studija takođe pokazuje da se broj MAIT ćelija u krvi smanjuje sa godinama, ali se zadržava u tkivima. Istovremeno, funkcije prilagođene tkivu u crevima i jetri postaju sve očiglednije sa godinama.
„Naši rezultati ističu funkcionalnu heterogenost MAIT ćelija i njihovu adaptaciju na različita tkiva“, dodaje prof. Sandberg.
Rezultati studije dodaju novu dimenziju razumevanju imunog sistema i načina na koji se različite vrste imunih ćelija specijalizuju da zaštite različita tkiva od infekcija.
„Ovo nam daje bolje razumevanje kako ova ruka imunog sistema funkcioniše i može nam pomoći da razvijemo nove tretmane za zarazne bolesti“, kaže prof. Sandberg.
