Smanjite upotrebu fosilnih goriva i kvalitet vazduha će se poboljšati, zar ne? Možda nije tako jednostavno kao što se čini, prema istraživačkom timu koji predvodi Penn State. Istražili su skoro 30.000 simuliranih budućih scenarija i otkrili da neki napori za ublažavanje klimatskih promjena mogu dovesti do štetnih uticaja na zdravlje u određenim geografskim područjima.
Njihovi rezultati objavljeni su 18. maja u časopisu Nature Sustainabiliti.
„Uopšteno govoreći, smanjenje upotrebe fosilnih goriva je dobro za ublažavanje klimatskih uticaja i dobro za čišćenje vazduha, a studije modelovanja su uvek otkrivale zdravstvene koristi od ublažavanja klimatskih promena“, rekao je dopisni autor Vei Peng, docent za međunarodne poslove i civilnu i ekološki inženjering u Penn State, koji je deceniju sprovodio istraživanja u ovoj oblasti. „Ali u ovoj studiji, po prvi put smo bili u mogućnosti da vidimo da se potencijalno ko-povređivanje dešava u određenom delu scenarija.“
Istraživači su pronašli neke scenarije u kojima smanjenje fosilnih goriva zahteva značajnu promenu korišćenja zemljišta za uzgoj bioenergetskih resursa, kao što su alge i biljke poput stabljika kukuruza i ječmene slame koje se mogu koristiti za stvaranje biogoriva, uključujući vrste etanola i biodizela.
U ovim scenarijima, krčenje šuma bi moglo da se dogodi u većim razmerama u određenim oblastima, kao što su Rusija i Kanada, što bi dovelo do pogoršanja kvaliteta vazduha. Kao rezultat toga, ljudi u ovim oblastima sa pogoršanim kvalitetom vazduha mogli bi da pate od više respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, što bi moglo dovesti do više prevremenih smrti, rekli su istraživači.
Istraživači su dobili ove rezultate koristeći pristup istraživačkog ansambla, koji uzorkuje nekoliko varijabli na različitim nivoima — na primer, emisije ugljenika na različitim nivoima emisije — da bi stekli razumevanje širine potencijalnih budućih scenarija.
„Umesto korišćenja scenarija zasnovanih na naraciji, koji imaju tendenciju da postavljaju pitanja kao što su: ‘Šta ako imamo svet visoke nejednakosti?’ ili ‘Šta ako imamo svet sa niskim nivoom ugljenika?’ razvili smo veliki ansambl scenarija“, rekao je prvi autor Ksiniuan Huang, student doktorskih studija u Penn State Department of Civil and Environmental Engineering. „Ovaj pristup spaja modele klime, energije i zdravlja kako bi se istražio širok spektar verodostojnih budućnosti.“
U ovoj proceni, istraživači su modelirali promene energetskog i zemljišnog sistema za 32 geopolitička regiona na osnovu modela analize globalnih promena, otvorenog koda integrisanog modela procene. Zatim su sproveli procenu kvaliteta vazduha i uticaja na zdravlje za skoro 200 zemalja.
Peng je rekao da pošto je budućnost duboko neizvesna, verovatnoća potencijalnih budućih scenarija koji uključuju ko-štetu po zdravlje nije poznata, ali njihovi nalazi pokazuju mogućnosti neželjenih posledica ublažavanja klimatskih promena.
„Ono što smatram posebno korisnim je da sada možemo da počnemo da razmišljamo o polugama koje imamo i kako da ih iskoristimo da ublažimo štetne uticaje i da prihvatimo prednosti“, rekla je ona. „Ako idemo ka budućnosti koja je teška bioenergiji, onda zaista treba da obratimo pažnju na to kako upravljamo zemljištem.
Poluge za ublažavanje štetnih uticaja mogu uključivati različite pristupe svakom neophodnom krčenju šuma, prema Peng. Ona je rekla da čista seča umesto spaljivanja, na primer, i dalje omogućava neizbežno krčenje šuma, ali smanjuje uticaj na kvalitet vazduha.
Za sledeće korake, istraživači planiraju da procene uticaje u još finijoj geografskoj rezoluciji.
„Ako želimo da saznamo više o promenama energetskog sistema i rezultujućoj raspodeli uticaja na zdravlje, potrebno nam je više analiza u finijoj rezoluciji“, rekao je Huang. „Na primer, sada radimo na novom scenariju na nivou države i okruga za Sjedinjene Države, kako bi bio informativniji za kreatore politike.
