U novoj studiji, istraživači su koristili fosilne zapise kako bi bolje razumeli koji faktori čine životinje ranjivijim na izumiranje usled klimatskih promena. Rezultati bi mogli da pomognu da se identifikuju vrste koje su danas najugroženije od klimatskih promena izazvanih ljudima. Nalazi su objavljeni u časopisu Nauka.
Prošle klimatske promene (često izazvane prirodnim promenama u gasovima staklene bašte usled vulkanske aktivnosti) bile su odgovorne za nebrojeno izumiranje vrsta tokom istorije života na Zemlji. Ali, do danas, nije bilo jasno koji faktori uzrokuju da vrste budu manje ili više otporne na takve promene i kako veličina klimatskih promena utiče na rizik od izumiranja.
Predvođena istraživačima sa Univerziteta u Oksfordu, ova nova studija je pokušala da odgovori na ovo pitanje analizirajući fosilne zapise za morske beskičmenjake (kao što su morski ježevi, puževi i školjke) u poslednjih 485 miliona godina. Morski beskičmenjaci imaju bogat i dobro proučen fosilni zapis, što omogućava da se identifikuje kada i potencijalno zašto vrste izumiru.
Koristeći preko 290.000 fosilnih zapisa koji pokrivaju više od 9.200 rodova, istraživači su sastavili skup podataka ključnih osobina koje mogu uticati na otpornost na izumiranje, uključujući osobine koje prethodno nisu detaljno proučavane, kao što je preferirana temperatura. Ove informacije o osobinama su integrisane sa podacima simulacije klime kako bi se razvio model za razumevanje koji su faktori najvažniji u određivanju rizika od izumiranja tokom klimatskih promena.
Cooper Malanoski (Odeljenje za nauke o Zemlji, Univerzitet u Oksfordu), prvi autor studije, rekao je: „Naša studija je otkrila da je geografski raspon bio najjači prediktor rizika od izumiranja morskih beskičmenjaka, ali da je veličina klimatskih promena takođe važna prediktor izumiranja, što ima implikacije na biodiverzitet danas u suočavanju sa klimatskim promenama.“
S obzirom da trenutne klimatske promene izazvane ljudskim faktorom već guraju mnoge vrste do i dalje od ivice izumiranja, ovi rezultati bi mogli pomoći da se identifikuju životinje koje su najugroženije, i da se informišu o strategijama za njihovu zaštitu.
Vodeći autor profesor Erin Saupe (Odeljenje za nauke o Zemlji, Univerzitet u Oksfordu) rekla je: „Dokazi iz geološke prošlosti sugerišu da se globalni biodiverzitet suočava sa mučnom budućnošću, s obzirom na projektovane procene klimatskih promena.
„Konkretno, naš model sugeriše da će vrste sa ograničenim termičkim opsegom manjim od 15°C, koje žive u polovima ili tropima, verovatno biti u najvećem riziku od izumiranja. Međutim, ako je lokalizovana klimatska promena dovoljno velika, može dovesti do značajnog izumiranja na globalnom nivou, potencijalno nas gurajući bliže šestom masovnom izumiranju.“
Prema istraživačkom timu, budući rad bi trebalo da istraži kako klimatske promene utiču na druge potencijalne pokretače izumiranja, kao što su acidifikacija okeana i anoksija (gde se morska voda iscrpljuje kiseonikom).
Studija je takođe uključila istraživače sa Škole geografskih nauka Univerziteta u Bristolu. Profesor Dan Lunt, sa Univerziteta u Bristolu, rekao je: „Ova studija pokazuje da je tokom istorije Zemlje rizik od izumiranja morskog života bio neraskidivo povezan sa klimatskim promenama. Ovo bi trebalo da deluje kao oštro upozorenje čovečanstvu dok smo bezobzirno i dalje sami izazivamo klimatske promene sagorevanjem fosilnih goriva“.
