Nova studija koja sadrži podatke sa NASA Mars Perseverance rovera izveštava o instrumentalnoj detekciji potencijalno u skladu sa organskim molekulima na površini Marsa, nagoveštavajući da je Crvena planeta u prošlosti bila nastanjena. Istraživanje, koje je vodio tim naučnika koji uključuje UF astrobiolog Ejmi Vilijams, nedavno je objavljeno u časopisu Nature.
Naučnici su dugo bili podsticani mogućnošću pronalaska organskog ugljenika na Marsu, i dok su prethodne misije pružile vredne uvide, najnovije istraživanje uvodi novu liniju dokaza koji doprinose našem razumevanju Marsa. Nalazi ukazuju na prisustvo složenijeg organskog geohemijskog ciklusa na Marsu nego što se ranije shvatalo, što sugeriše postojanje nekoliko različitih rezervoara potencijalnih organskih jedinjenja.
Značajno, studija je otkrila signale koji su u skladu sa molekulima povezanim sa vodenim procesima, što ukazuje da je voda možda igrala ključnu ulogu u raznovrsnom spektru organske materije na Marsu. Ključni građevinski blokovi neophodni za život možda su postojali na Marsu mnogo duži period nego što se ranije mislilo.
Ejmi Vilijams, stručnjakinja za organsku geohemiju, bila je na čelu potrage za građevnim blokovima života na Marsu. Kao naučnik koji učestvuje u misiji Perseverance, Vilijamsov rad se usredsređuje na potragu za organskom materijom na Crvenoj planeti. Ona ima za cilj da otkrije naseljivo okruženje, traži potencijalne materijale za život i otkrije dokaze o prošlim životima na Marsu. Na kraju, uzorci na licu mesta prikupljeni od strane Perseverance biće poslati nazad na Zemlju budućim misijama, ali to će biti složen i ambiciozan proces koji će trajati mnogo godina.
„Potencijalno otkrivanje nekoliko vrsta organskog ugljenika na Marsu ima implikacije za razumevanje ciklusa ugljenika na Marsu i potencijala planete da ugosti život tokom svoje istorije“, rekao je Vilijams, docent na Odseku za geološke nauke UF.
Organska materija se može formirati iz različitih procesa, a ne samo onih vezanih za život. Geološki procesi i hemijske reakcije takođe mogu da formiraju organske molekule, a ovi procesi su favorizovani za poreklo ovih mogućih marsovskih organskih materija. Vilijams i tim naučnika radiće na daljem ispitivanju potencijalnih izvora ovih molekula.
Do sada su organski ugljenik detektovali samo Mars Phoenik lender i Mars Curiositi rover korišćenjem naprednih tehnika kao što su evoluirana analiza gasa i gasna hromatografija-masena spektrometrija. Nova studija uvodi drugačiju tehniku koja takođe potencijalno identifikuje jednostavna organska jedinjenja na Marsu.
Odabrano mesto za sletanje rovera u krateru Jezero nudi veliki potencijal za nastanjivost u prošlosti: kao drevni jezerski basen, sadrži niz minerala, uključujući karbonate, glinu i sulfate. Ovi minerali imaju potencijal da očuvaju organske materijale i moguće znakove drevnog života.
„U početku nismo očekivali da ćemo otkriti ove potencijalne organske potpise na dnu kratera Jezero“, rekao je Vilijams, „ali njihova raznolikost i distribucija u različitim jedinicama dna kratera sada sugerišu potencijalno različite sudbine ugljenika u ovim sredinama.“
Naučnici su koristili prvi instrument ove vrste pod nazivom Skeniranje životnih okruženja sa Ramanom i luminescencijom za organske i hemikalije (SHERLOC) da mapiraju distribuciju organskih molekula i minerala na površinama stena. SHERLOC koristi duboku ultraljubičastu Raman i fluorescentnu spektroskopiju za istovremeno merenje slabog Ramanovog rasejanja i jakih emisija fluorescencije, pružajući ključni uvid u organski sastav Marsa.
Nalazi označavaju značajan korak napred u našem istraživanju Crvene planete, postavljajući osnovu za buduća istraživanja mogućnosti života izvan Zemlje.
„Upravo sada zagrebemo površinu priče o organskom ugljeniku na Marsu“, rekao je Vilijams, „i ovo je uzbudljivo vreme za planetarnu nauku.“