Istraživači nastavljaju da proširuju slučaj hipoteze o uticaju mlađeg Drijasa. Ideja predlaže da je fragmentirana kometa udarila u Zemljinu atmosferu pre 12.800 godina, uzrokujući široko rasprostranjenu klimatsku promenu koja je, između ostalog, dovela do naglog preokreta Zemljinog trenda zagrevanja i do anomalnog perioda skoro glacijalnog perioda nazvanog Mlađi Drijas.
Sada, profesor emeritus UC Santa Barbara Džejms Kenet i njegove kolege izveštavaju o prisustvu proksija povezanih sa kosmičkim udarom vazduha raspoređenih na nekoliko odvojenih lokacija u istočnim Sjedinjenim Državama (Nju Džersi, Merilend i Južna Karolina), materijala koji ukazuju na silu i temperaturu uključene u takav događaj, uključujući platinu, mikrosfere, rastopljeno staklo i kvarc sa udarnim lomljenjem. Studija se pojavljuje u časopisu Airbursts and Cratering.
„Ono što smo otkrili je da pritisci i temperature nisu bili karakteristični za velike udare koji stvaraju kratere, ali su bili u skladu sa takozvanim ‘tačdaunom’ vazdušnim udarima koji ne stvaraju mnogo na putu kraterima“, rekao je Kenet.
Zemlju svakog dana bombarduju tone nebeskih krhotina, u obliku sitnih čestica prašine. Na drugom kraju skale su izuzetno retki i kataklizmični uticaji poput događaja Čiksulub koji je pre 65 miliona godina izazvao izumiranje dinosaurusa i drugih vrsta. Njegov udarni krater širok 150 kilometara (93 milje) može se naći na poluostrvu Jukatan u Meksiku.
Negde između su udari koji ne ostavljaju kratere na površini Zemlje, ali su ipak destruktivni. Udarni talas iz događaja u Tunguskoj 1908. srušio je 2.150 kvadratnih kilometara (830 kvadratnih milja) šume, pošto se asteroid prečnika otprilike 40 metara (130 stopa) sudario sa atmosferom skoro 10 kilometara (6 milja) iznad sibirske tajge.
Procenjuje se da je kometa za koju se smatra da je odgovorna za epizodu hlađenja Mlađeg Drijasa bila široka 100 kilometara (62 milje) — mnogo veća od objekta Tunguska, i fragmentovana na hiljade delova. Sloj sedimenta povezan sa eksplozijom vazduha proteže se preko većeg dela severne hemisfere, ali se može naći i na lokacijama južno od ekvatora. Ovaj sloj sadrži neobično visoke nivoe retkih materijala povezanih sa kosmičkim uticajima, kao što su iridijum i platina, i materijala formiranih pod visokim pritiscima i temperaturama, kao što su magnetne mikrosfere (ohlađene metalne kapljice), topljeno staklo i nanodijamanti.
Istraživači su posebno zainteresovani za prisustvo šokiranog kvarca, naznačenog uzorkom linija, zvanim lamele, koji pokazuje naprezanje dovoljno veliko da deformiše kristalnu strukturu kvarca, veoma tvrdog materijala. Ovaj „creme de la creme“ dokaza kosmičkog udara prisutan je u udarnim kraterima, međutim, pokazalo se da je povezivanje šokiranog kvarca sa kosmičkim vazdušnim udarima veći izazov.
„U ekstremnom obliku, kao kada asteroid udari u površinu Zemlje, svi prelomi su veoma paralelni“, objasnio je Kenet. U oblasti kosmičkih vazdušnih eksplozija, različite varijable su prisutne u carstvu kosmičkih vazdušnih eksplozija. „Kada razmislite o tome, pritisci i temperature koji proizvode ove lomove će varirati u zavisnosti od gustine, ugla ulaska, visine udarca i veličine udarca.
„Ono što smo otkrili – a to je ono što je karakteristično za udarni sloj, koji se zove granica mlađeg Drijasa – jeste da iako povremeno vidimo u zrnima kvarca primere ‘tradicionalnog’ šokiranog kvarca sa paralelnim lomovima, uglavnom vidimo zrna koja nisu paralelne“, rekao je on. Ovi prelomi se vide u nepravilnom šablonu nalik mrežici koji se ukrštaju, krivudavih linija i površinskih i podzemnih pukotina, za razliku od paralelnih i ravnih deformacija šokiranog kvarca povezanog sa udarom pronađenih u kraterima. Ove subparalelne i subplanarne deformacije su velikim delom posledica relativno nižih pritisaka izazvanih eksplozijama koje se dešavaju iznad zemlje, tvrde istraživači, za razliku od udara koji ostvaruju kontakt sa Zemljom.
Ono što ovi sedimenti dele sa šokiranim kvarcom na mestima kratera je prisustvo amorfnog silicijum dioksida – rastopljenog stakla – u ovim prelomima. A to je, kažu istraživači, dokaz kombinacije pritiska i visokih temperatura (većih od 2000 stepeni Celzijusa) koje su mogle da nastanu usled eksplozije bolida na malim visinama. Slično slomljena kvarcna zrna i topljeno staklo pronađeni su u današnjim uzorcima nadzemnih eksplozija, kao što je na mestu za testiranje atomske bombe Triniti u Novom Meksiku. Bomba od otprilike 20 kilotona detonirana je na vrhu tornja od 30,5 metara (100 stopa).
Ova šokirana kvarcna zrna niskog pritiska pridružuju se rastućem skupu proksija udara koji zajedno čine argument za fragmentiranu kometu koja ne samo da je izazvala široko rasprostranjeno sagorevanje, već i nagle klimatske promene koje su rezultirale izumiranjem 35 rodova megafaune u Severnoj Americi, kao što je kao mamuti i džinovski kopneni lenjivci i doveli su do kolapsa cvetajuće ljudske kulture zvane Klovis, prema istraživačima.
„Postoji čitav niz različitih šokiranih kvarca, tako da moramo da napravimo dobro dokumentovan slučaj da su oni zaista značajni za tumačenje kosmičkog uticaja, iako ne odražavaju tradicionalni veliki događaj formiranja kratera“, rekao je Kenet. „Ovo su od vazdušnih eksplozija na veoma malim visinama koje su skoro sigurno povezane sa udarom komete.“
