Nova studija istraživača UC Davis MIND Instituta i drugih otkriva da je alat za skrining autizma koji se široko koristi u SAD i širom sveta efikasan, ali ima ograničenja. Nalazi naglašavaju potrebu da pružaoci usluga koriste sopstvenu procenu i budu jasni sa roditeljima u vezi sa granicama alata, nazvanog M-CHAT-R/F (Modifikovana kontrolna lista za autizam kod mališana, revidirana uz praćenje).
Istraživači su analizirali više desetina studija o alatu za skrining iz celog sveta, koje su uključivale desetine hiljada dece. Njihov rad objavljen je danas u Pedijatriji.
M-CHAT-R/F je alat koji pedijatri obično koriste za skrining dece na autizam širom sveta. Uključuje skup pitanja koja pružaoci usluga postavljaju roditeljima ili starateljima o razvoju njihovog deteta, i obično im je potrebno oko pet minuta za administraciju. Ako dete dobije pozitivan rezultat skrininga, lekar obično preporučuje dalju evaluaciju.
Tim je otkrio da je alatka obično označavala decu kao pozitivnu na autistične osobine, koja, nakon potpune procene, nisu dobila dijagnozu autizma, iako je većina imala druge razvojne izazove. Pored toga, značajnom delu dece koja su označena kao negativna zbog autističnih osobina kasnije je dijagnostikovan autizam.
„Iako M-CHAT-R/F ima jasnu ulogu u skriningu autizma, ovi rezultati podsećaju kliničare da pozitivan ekran nije ekvivalent dijagnozi autizma“, rekla je glavna autorka Aishvoriia Ramkumar, docent na Odeljenju za pedijatriju na Nacionalni univerzitet Singapura. Ramkumar je takođe bivši saradnik ITPND (Međunarodnog programa obuke za neurorazvojne smetnje) na Institutu MIND.
„Kada kliničari savetuju roditelje i staratelje nakon pozitivnog skrininga, moraju biti jasni da dete još uvek treba da ima konačnu procenu.
Autizam je razvojni poremećaj koji uključuje moždane razlike. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, jedno od 36 dece u SAD ima autizam. Osobe sa autizmom mogu komunicirati, učiti i ponašati se drugačije, a njihove sposobnosti mogu biti veoma različite. U SAD, Američka akademija za pedijatriju preporučuje skrining na autizam u dobi od 18 i 24 meseca.
„Alatke za skrining pomažu da se identifikuju deca za koja je najverovatnije da će imati problema u razvoju. Ova deca mogu onda da dobiju dijagnostičke evaluacije i, ako je potrebno, mogu dobiti obrazovnu, terapijsku i socijalnu podršku koja im je potrebna da bi maksimizirali svoj potencijal“, rekao je Van Ma, a. saradnik razvojno-bihejvioralne pedijatrije na Institutu MIND i koautor rada.
Metaanaliza je obuhvatila 15 studija, koje su obuhvatile ukupno 49.841 dete iz 10 zemalja. Studije su sprovedene između januara 2014. i novembra 2021. i uključivale su standardno bodovanje M-CHAT-R/F i dijagnostičku procenu autizma nakon rezultata skrininga.
Među svom decom, objedinjena prediktivna vrednost, ili tačnost M-CHAT-R/F pri ispravnoj identifikaciji autizma, bila je 57,7%. To znači da je postojala 57,7% šanse za dijagnozu autizma nakon „pozitivnog“ ekrana. Broj je varirao kada su deca raspoređena u grupe. Na primer, kod dece koja su imala veću verovatnoću autizma, kao što su oni sa autističnim bratom ili sestrom, prediktivna vrednost je bila 75,6%. Među decom bez povećane verovatnoće, prediktivna vrednost je bila 51,2%.
Ukupna negativna prediktivna vrednost bila je 72,5%. To znači da je skoro četvrtina onih koji su označeni kao „negativni“ nakon skrininga dobili dijagnozu autizma nakon dalje procene.
Ramkumar naglašava da provajderi ne bi trebalo da vide alat za skrining kao definitivan.
„Klinička procena je važna, bez obzira na rezultate M-CHAT-R/F. Takođe je važno zapamtiti da nemaju sva deca sa autizmom osobine u ranom detinjstvu i umesto toga, one mogu postati očigledne tek kasnije. Negativan skrining na jednom trenutak ne isključuje nužno autizam“, rekla je ona.
M-CHAT-R/F je najčešći alat za skrining autizma, ali većina prethodnih studija se fokusirala na ili uključila ranije verzije u svoju analizu.
„Rana dijagnoza autizma je kritična za poboljšane ishode, pa smo smatrali da je veoma važno razmotriti korisnost ovog široko korišćenog alata u skriningu autizma kod male dece“, objasnio je Ramkumar. „Shvatili smo vrednost sastavljanja velikog uzorka koji bi vodio kliničare u vezi sa upotrebom M-CHAT-R/F.“
Ramkumar napominje da su uključivale samo studije u kojima su deca koja su bila negativna na autizam takođe dobila punu dijagnostičku procenu, umesto da samo pretpostavljaju da nemaju to stanje. Međutim, većina studija je imala mali broj dece koja odgovaraju ovom profilu.
M-CHAT-R/F je alatka koja se često koristi u pedijatrijskim ordinacijama na 18- i 24-mesečnim posetama deteta“, rekla je viši autor u radu Heidi Feldman, profesor i šef Odeljenja za razvojno-bihejvioralne studije. Pedijatrija na Univerzitetu Stanford. „Toliko je važno da kliničari pažljivo razmisle o rezultatima skrining testa, da ne brinu nepotrebno roditelje niti da netačno uveravaju roditelje.“
Svi autori naglašavaju da je individualna procena provajdera ključna.
„Mislim da je najvažniji zaključak iz ove studije da je M-CHAT-R/F alat za skrining sa ograničenjima“, objasnio je Ma. Ima ulogu u skriningu autizma, ali nije namenjen da zameni kliničku procenu i sveobuhvatnu dijagnostičku procenu.“