Nova studija koja istražuje drevne temperature i obrasce padavina u tropskim Andima Južne Amerike otkrila je kako je 16.000 godina klimatske istorije u ovom delu sveta vođeno nivoima ugljen-dioksida i okeanskim strujama usled globalnih klimatskih događaja.
Predvođena istraživačima sa Univerziteta Braun, studija označava prvi temperaturni rekord visoke rezolucije koji pokriva poslednjih 16.000 godina u tropskim Andima i može pomoći naučnicima da predvide i ublaže buduće klimatske uticaje u tropskim regionima planete. Rad je opisan u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka .
„Obično kada proučavamo klimatske promene u prošlosti, naglašavamo severnu hemisferu ili južnu hemisferu zbog ogromne uloge koju imaju u uticaju na klimu širom sveta“, rekao je Boiang Zhao, naučnik iz Brovnovog odeljenja za Zemlju, životnu sredinu i planete. nauke i prvi autor studije.
„Jedno od najvećih pitanja na koje dobijamo je koji su pokretački faktori koji stoje iza istorije temperature u ovom delu tropskih krajeva, kako bismo mogli da počnemo da potencijalno primenjujemo te podatke i znanje na druge tropske regione.“
Zajedno sa budućim implikacijama, nova studija pruža jedinstven pogled na način na koji različiti i udaljeni delovi sveta utiču na temperaturu i vreme na drugim mestima, naglašavajući kako su regionalne klime povezane sa globalnim klimatskim promenama.
„Naši dokazi ovde sugerišu da su temperature u ovom delu sveta više pod uticajem južne hemisfere — dakle mesta poput Antarktika“, rekao je Džao.
Studija se fokusirala na analizu uzoraka sedimenta iz Laguna Llaviucu, jezera koje se nalazi u Nacionalnom parku Cajas u Ekvadoru. Merenja uzoraka sedimenta pokazala su da su temperaturne varijacije u tropskim Andima usko povezane sa klimatskim događajima koji su doveli do porasta i pada temperature planete tokom poslednjih 16.000 godina.
Sve u svemu, dokazi su pokazali da je glavni pokretač ovih temperaturnih fluktuacija bila koncentracija CO 2 . Istraživači su videli dokaze da se temperature u tropskim Andima prate sa antarktičkim temperaturama, koje su uglavnom kontrolisane koncentracijama ugljen-dioksida. Nalazi su pokazali da su pre oko 17.000 do 14.000 godina temperature u tropskim Andima porasle kada se povećao ugljen-dioksid, i da su temperature ostale relativno stabilne pre oko 12.000 godina kada su nivoi ugljen-dioksida ostali relativno stabilni.
Džao je rekao da nalazi podržavaju prethodna istraživanja koja identifikuju ugljen-dioksid kao ključni pokretač globalnih temperaturnih promena od poslednjeg ledenog doba.
Studija je takođe istakla ulogu okeanskih struja koje premeštaju toplu vodu iz tropskih krajeva u severni Atlantik. Tokom perioda hlađenja poznatog kao Antarktički preokret hladnoće pre 14.500 godina, struja ka severu je ojačana, što je dovelo do toga da prenosi više toplote na sever i hladne temperature površine mora na jugu. Istraživači su otkrili da se ovaj efekat hlađenja proširio na tropske Ande.
Da bi rekonstruisali prošle klimatske uslove, istraživači su analizirali lipidne biomarkere i izotope vodonika koje je 2009. prikupio naučnik Mark Buš sa Tehnološkog instituta Floride iz Lagune Llaviucu. Lipidni biomarkeri su hemijska jedinjenja koja daju tragove o prošlim temperaturama i obrascima padavina. Podaci visoke rezolucije, u kombinaciji sa preciznim tehnikama datiranja, omogućili su timu da napravi detaljnu vremensku liniju klimatskih promena u poslednjih 16.000 godina.
Prema istraživačima, ovo je prvi put da su organski biomarkeri korišćeni za sastavljanje kvantitativne istorije klime za tropsku Južnu Ameriku. Tradicionalno je teško rekonstruisati temperature iz tropskih krajeva.
Studija takođe ukazuje na brojne regionalne razlike u temperaturnim obrascima, poput toga kako su se tropski Andi i jugoistočna Azija hladili tokom određenih istorijskih perioda, dok drugi regioni poput Afrike nisu. Istraživanje takođe pokazuje kako lokalni faktori mogu pomoći da se suprotstave globalnim efektima porasta nivoa CO 2 posmatrajući razlike između prethodnih temperaturnih modela i onoga što pokazuju podaci o sedimentu.
Istraživači iz Brauna planiraju da nastave da istražuju prethodne temperaturne obrasce u ovom delu sveta koji istorijski nema potpune klimatske zapise.
„Planinski prostori su neki od najosetljivijih regiona na Zemlji na klimatske promene“, rekao je Džejms Rasel, profesor nauka o Zemlji, životnoj sredini i planetarnim naukama u Braunu koji je nadgledao novo istraživanje. „U stvari, predviđa se da će u bliskoj budućnosti visoke tropske planine, kao što su Andi, iskusiti stopu zagrevanja odmah iza Arktika, koji je deo planete koji se najbrže zagreva.
Pored Džaoa i Rasela, autori iz Brauna uključivali su i studenta Arona Frimana.
