Nova studija objavljena u časopisu Atmosfersko okruženje od strane istraživača sa Univerziteta Severne Karoline u Chapel Hillu analizirala je prostorne i vremenske trendove za fine čestice (PM2.5) u kontinentalnim Sjedinjenim Državama kako bi pratila napredak regulatornih mera od strane saveznih, državnih i lokalne vlasti u cilju suzbijanja zagađenja vazduha.
Tim je otkrio da, iako je godišnja prosečna koncentracija PM2,5 značajno smanjena, njegov hemijski sastav se promenio tokom perioda istraživanja od 2006. do 2020. Njihova analiza sugeriše da ciljane strategije za smanjenje specifičnih zagađivača za različite regione SAD mogu biti više efikasan u daljem smanjenju ukupnog zagađenja vazduha i štetnih efekata na zdravlje povezanih sa PM2,5.
PM2,5, zagađivač u vazduhu, je mešavina više hemijskih vrsta i uključuje fine čestice manje od 2,5 mikrona. PM2.5 je povezan sa mnogim štetnim efektima na ljudsko zdravlje, uključujući preranu smrt. Takođe može smanjiti vidljivost stvaranjem izmaglice u vazduhu.
„Rezultati ove studije su posebno blagovremeni s obzirom na reviziju EPA standarda zasnovanog na zdravlju za PM2,5 sa 12 µg/m 3 na 9 µg/m 3 koja je upravo objavljena ovog meseca,“ rekao je Saravanan Arunachalam, stariji autor studija i zamenik direktora UNC Instituta za životnu sredinu.
„Države sa monitorima koji premašuju novi standard za PM2.5 će nastojati da razumeju hemijske sastojke PM2.5 i kako su se oni menjali tokom vremena, a to će biti ključno za razvoj politika smanjenja emisija kako bi se rešila potencijalna buduća nepostizanja oznake“.
Koristeći podatke iz američkog EPA sistema za kvalitet vazduha (AKS), istraživački tim je procenio trendove u 48 susednih američkih država. Hemikalije koje se nalaze u PM2.5 u SAD uključuju sulfate, amonijum, nitrate, organski ugljenik, elementarni ugljenik i druge elemente u tragovima, koji potiču iz različitih izvora koje su stvorili ljudi i prirodnih izvora.
Najveća poboljšanja kvaliteta vazduha tokom ovog 15-godišnjeg perioda koji je analizirana primećena su u oblastima sa najgorim osnovnim kvalitetom vazduha. Dolina Ohaja i jugoistočne države, na primer, imale su najveća poboljšanja zbog propisa o izvorima emisija kao što su elektrane na ugalj i industrija.
Emisije sumpor dioksida, nusproizvoda sagorevanja fosilnih goriva, smanjene su za 91,5% iz elektrana tokom perioda istraživanja. Većina emisija sumpor-dioksida u studiji dolazi iz doline Ohaja i jugoistočne SAD. Nagli porast lošeg kvaliteta vazduha duž zapadne obale 2020. verovatno je bio posledica rasprostranjenih šumskih požara.
Iako su nivoi sulfata i amonijuma u SAD opali, istraživači predlažu da se razmotri ublažavanje drugih izvora ugljenika u životnoj sredini kako bi se dodatno poboljšao kvalitet vazduha, s obzirom na sve veći doprinos ugljenika ukupnom PM2,5. Dani visokog zagađenja su se smanjili poslednjih godina, ali primarni organski ugljenik je dostigao vrhunac tokom zimskih meseci zbog smanjene stope formiranja sekundarnih organskih aerosola na niskim temperaturama.
Ove regionalne razlike, ističu istraživači, pokazuju da će regionalno ciljani pristupi ublažavanju zagađenja vazduha dodatno poboljšati kvalitet vazduha u zemlji i smanjiti troškove zdravstvene zaštite za zdravstvene probleme u vezi sa zagađenjem vazduha i dodatno spasiti ljudske živote.
„Različiti hemijski sastojci PM2.5 su povezani sa različitim izvorima emisije, tako da razvoj budućih strategija kontrole emisija za smanjenje koncentracije PM2.5 treba da se zasniva na sveobuhvatnoj analizi prostorno-vremenskih trendova hemijskog sastava PM2.5 i dubokom razumevanju odnosi između promena u emisijama i koncentracijama u okruženju“, rekao je Bin Čeng, koautor i naučni saradnik na Institutu.
„Rezultati ove studije će takođe doprineti budućim epidemiološkim studijama kako bi se identifikovale specifične komponente PM2,5 koje utiču na zdravlje ljudi više od drugih“, dodao je Arunačalam.
