Istraživači sa Univerziteta u Bajrojtu otkrili su da zakopane larve buba imaju manju težinu i višu stopu smrtnosti kada njihovi roditelji nisu u stanju da akustično komuniciraju tokom nege legla. Ova studija označava prvi korak u dešifrovanju komunikacije sa životinjama.
Komunikacija je neophodna za razvoj kooperativnog ponašanja, kao što je roditeljska briga. Porodični život životinja uključuje različite interakcije među članovima porodice, pri čemu se vrste razlikuju po složenosti svojih društvenih struktura.
Da bismo razumeli ulogu koju komunikacija igra u evoluciji porodičnog života – i kako se sama komunikacija razvija sa sve složenijim društvenim interakcijama – najpre se mora ispitati jednostavniji sistem, kao što je sistem buba zakopavanja, sa samo nekoliko članova porodice.
Ovo novo istraživanje, objavljeno u časopisu Ponašanje životinja, nudi uvid u širenje evolucije društvenog ponašanja, pomažući dešifrovanju komunikacije sa životinjama.
Životinje treba da prepoznaju i komuniciraju sa potencijalnim partnerima, kao i da brinu o svom potomstvu tokom odgajanja. Iako je centralna uloga komunikacije odavno priznata, funkcije pojedinačnih signala često ostaju neistražene.
Neke studije su već ispitivale komunikaciju unutar porodičnog života insekata, fokusirajući se uglavnom na hemijske signale. Istraživači sa Univerziteta u Bajrojtu, predvođeni dr Tainom Konrad sa Katedre za evolucionu ekologiju životinja profesorke Sandre Štajger, sada su objavili prvu studiju koja ispituje ulogu akustičnih signala u zakopavanju buba (Nicrophorus) pre i tokom nege legla.
Zakopane bube pokazuju neobično intenzivan oblik brige o leglu za insekte, pri čemu oba roditelja brinu o svojim mladima. Oni zakopavaju trup malog sisara kao izvor hrane za larve pre polaganja jaja. Nakon što se larve izlegu, oba roditelja ih hrane, neprekidno emitujući akustične signale u obliku stridulacije: bube stvaraju cvrkutanje trljajući ivice svojih očvrslih krila o grebene na stomaku.
„Iznenađujuće je da još uvek znamo tako malo o funkciji ovih stridulatornih signala u zakopavanju buba, s obzirom da je sam Darvin sugerisao da stridulacija verovatno igra ulogu u nezi legla“, kaže Konrad.
Da bi istražili ulogu akustične komunikacije pre i tokom nege legla, istraživači iz Bajrojta su utišali stridulatorni aparat roditeljskih buba iz tri vrste Nicrophorus tako što su ih zalepili trakom. Ove tri vrste se razlikuju po zavisnosti njihovih larvi od roditeljske brige: dok larve jedne vrste ne mogu da prežive bez roditeljskog staranja, one druge vrste su uglavnom nezavisne. Treća vrsta spada negde između.
Istraživači su otkrili da su tri vrste različito reagovale na „ućutkivanje“ roditelja, ali su sve pokazale merljive negativne efekte. Nedostatak akustične komunikacije uticao je na težinu larvi u svim vrstama, utičući na njihove šanse za preživljavanje.
Na prvi pogled se čini da je efekat povezan sa zavisnošću larvi, jer su zavisne larve bile najviše pogođene, dok su najmanje zavisne pokazale manje efekata. Međutim, vreme tokom brige o leglu kada je komunikacija od suštinskog značaja takođe se razlikuje među vrstama.
„Naša studija je važan prvi korak u pokazivanju da je stridulacija tokom nege legla u zakopavanju buba zaista ključna. Cilj nam je da otkrijemo šta se tačno prenosi i kako će se briga o leglu koordinirati u budućnosti“, kaže Konrad.
