Grupa naučnika sa Univerziteta u Sevilji, u saradnji sa stručnjacima sa Univerziteta Baskije, predvodila je prvu detaljnu studiju evolucije diskontinuiteta Venerinih oblaka, gigantskog atmosferskog talasa sa pojavom „cunamija“ koji se širi u najdubljim oblacima planete i za koji se veruje da može igrati veoma značajnu ulogu u ubrzanju Venerine atmosfere koja se brzo kreće.
Posmatranja su vršena bez prestanka više od 100 dana. „Ovaj posmatrački podvig je bio moguć zahvaljujući saradnji astronoma amatera iz raznih zemalja, koji su bili vodeća svetla u svetskoj kampanji posmatranja koordinisanoj sa japanskom misijom Akatsuki 2022. godine“, objašnjava istraživač Univerziteta u Sevilji i član ove misije, Havijer Peralta.
Ovaj rad objavljen u Astronomi & Astrophisics takođe je otkrio zaista neočekivani događaj, pošto ultraljubičaste slike koje je u junu napravila UVI kamera na misiji Akatsuki (koja nam omogućava da vidimo najviše oblake na Veneri) izgleda da odražavaju činjenicu da diskontinuitet je bio sposoban da se širi nekoliko sati do oko 70 km iznad površine Venere. „Ovo je iznenađujuće, jer se do sada diskontinuitet činio ‘zarobljenim’ u najdubljim oblacima i nikada ga nismo primetili na tako velikoj visini“, objašnjava Peralta.
Astrofizičar Havijer Peralta bio je odgovoran za dizajniranje strategije za VISPR-ova posmatranja Venere tokom manevara prilaska/odlaska svemirske letelice tokom Parkerovih preleta 2022. godine. Takođe je doprineo fizičkoj interpretaciji zapažanja, upoređujući slike toplotne emisije površine Venere koje su snimili VISPR (NASA-Parker) i IR1 kamera (JAKSA-Akatsuki).
U tom smislu, Akatsuki slike ne samo da ukazuju na činjenicu da se diskontinuitet možda proširio na Venerine gornje oblake, već nam takođe pomažu da razumemo razloge za ovo pomeranje. Generalno, regioni u kojima vetrovi imaju istu brzinu kao talas deluju kao fizička „barijera“ za širenje tog talasa.
Pošto se vetrovi postepeno povećavaju sa visinom na Veneri i imaju veće brzine od diskontinuiteta na vrhu oblaka, diskontinuitet pokušava da se širi naviše od dubokih oblaka, ali nailazi na ovu prepreku na svom putu i na kraju se raspršuje.
Tako su stručnjaci bili iznenađeni kada su sa Akacukijem merili vetrove u visokim oblacima: otkrili su da su bili neobično spori u prvoj polovini 2022. godine, nekoliko puta sporiji od samog diskontinuiteta. A ako vetrovi rastu mnogo sporije sa visinom, diskontinuitetu je potrebno više vremena da pronađe atmosferske regione brzim kao on sam, omogućavajući mu da se širi na veće visine.
„Merenje vetrova na Veneri je od suštinskog značaja da pokušamo da objasnimo zašto se Venerina atmosfera okreće 60 puta brže od površine. Ovaj atmosferski fenomen je poznat kao superrotacija. Takođe se dešava na Saturnovom mesecu Titanu i na mnogim egzoplanetama, ali posle više od pola veka o istraživanju još uvek ne možemo na zadovoljavajući način da ga objasnimo“, objašnjava ovaj istraživač.
