Istraživački tim je odabrao stranu u debati „Zemlja snežne grudve“ o mogućem uzroku događaja dubokog zamrzavanja širom planete koji su se desili u dalekoj prošlosti. Prema njihovoj novoj studiji, ovi takozvani Zemljini periodi „snežne grudve“, u kojima je površina planete bila prekrivena ledom hiljadama ili čak milionima godina, mogli su biti naglo izazvani velikim asteroidima koji su udarili u Zemlju.
Nalazi, detaljno opisani u časopisu Science Advances, mogli bi da odgovore na pitanje koje decenijama zbunjuje naučnike o nekim od najdramatičnijih poznatih klimatskih promena u istoriji Zemlje. Pored Jejla, studija je uključila istraživače sa Univerziteta u Čikagu i Univerziteta u Beču.
Kreatori klimatskih modela su još od 1960-ih znali da bi, ako bi Zemlja postala dovoljno hladna, visoka reflektivnost njenog snega i leda mogla da stvori „odbeglu“ povratnu petlju koja bi stvorila više morskog leda i hladnije temperature dok planeta ne bude prekrivena ledom. Takvi uslovi su se desili najmanje dva puta tokom Zemljine neoproterozojske ere, pre 720 do 635 miliona godina.
Ipak, pokušaji da se objasne šta je pokrenulo ove periode globalne glacijacije, koji su postali poznati kao događaji „Snovball Earth“, bili su neubedljivi. Većina teorija se usredsredila na ideju da su gasovi staklene bašte u atmosferi nekako opali do tačke u kojoj je počelo „grudovanje snega“.
„Odlučili smo da istražimo alternativnu mogućnost“, rekao je glavni autor Minmin Fu, postdoktorski saradnik Richard Foster Flint na Odeljenju za Zemlju i planetarne nauke na Fakultetu umetnosti i nauka Jejla. „Šta ako je vanzemaljski uticaj izazvao ovu tranziciju klimatskih promena veoma naglo?“
Za studiju, istraživači su koristili sofisticirani klimatski model koji predstavlja cirkulaciju atmosfere i okeana, kao i formiranje morskog leda, pod različitim uslovima. To je isti tip klimatskog modela koji se koristi za predviđanje budućih klimatskih scenarija.
U ovom slučaju, istraživači su primenili svoj model na posledice hipotetičkog udara asteroida u četiri različita perioda prošlosti: preindustrijski (pre 150 godina), poslednji glacijalni maksimum (pre 21.000 godina), kreda (pre 145 do 66 miliona godina) i neoproterozoj (pre 1 milijardu do 542 miliona godina).
Za dva scenarija toplije klime (kreda i predindustrijski), istraživači su otkrili da je malo verovatno da bi udar asteroida mogao da izazove globalnu glacijaciju. Ali za scenarije poslednjeg glacijalnog maksimuma i neoproterozoika, kada je temperatura na Zemlji možda već bila dovoljno hladna da se smatra ledenim dobom – udar asteroida mogao je da dovede Zemlju u stanje „snežne grudve“.
„Ono što me je najviše iznenadilo u našim rezultatima je da, s obzirom na dovoljno hladne početne klimatske uslove, stanje ‘Snežne grudve’ nakon udara asteroida može se razviti iznad globalnog okeana za samo jednu deceniju“, rekao je koautor Aleksej Fedorov, profesor nauka o okeanu i atmosferi na Jejlskom fakultetu nauka i umetnosti. „Do tada bi debljina morskog leda na ekvatoru dostigla oko 10 metara. Ovo bi trebalo uporediti sa tipičnom debljinom morskog leda od jednog do tri metra na savremenom Arktiku.“
Što se tiče šansi za period „Zemlje snežne grudve“ izazvan asteroidima u godinama koje dolaze, istraživači su rekli da je to malo verovatno – delimično zbog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom koje je zagrejalo planetu – iako bi drugi uticaji mogli biti jednako razorni.
