Nova strategija za borbu protiv izuzetno agresivnog tipa tumora na mozgu pokazala je obećanje u par eksperimenata sa nekoliko pacijenata.
Naučnici su uzeli sopstvene imune ćelije pacijenata i pretvorili ih u „žive lekove“ koji mogu da prepoznaju i napadnu glioblastom. U testovima u prvom koraku, te ćelije su barem privremeno smanjile tumore, izvestili su istraživači u sredu.
Takozvana CAR-T terapija se već koristi za borbu protiv karcinoma povezanih sa krvlju, poput leukemije, ali istraživači su se borili da to učine kod solidnih tumora. Sada odvojeni timovi u Opštoj bolnici u Masačusetsu i Univerzitetu u Pensilvaniji razvijaju novu generaciju CAR-T verzija dizajniranih da prevaziđu neke od odbrambenih delova glioblastoma.
„Veoma su rani dani“, upozorio je doktor Stiven Begli iz Penna, koji je vodio jedno od studija. Ali „mi smo optimisti da imamo na čemu da gradimo ovde, pravi temelj“.
Glioblastom, rak mozga koji je ubio sina predsednika Džoa Bajdena, Beau Bajdena i dugogodišnjeg senatora iz Arizone Džona Mekejna, brzo raste i teško ga je lečiti. Pacijenti obično žive 12 do 18 meseci nakon dijagnoze. Uprkos decenijama istraživanja, postoji nekoliko opcija kada se vrati nakon operacije i zračenja.
T ćelije imunog sistema se bore protiv bolesti, ali rak ima načina da se sakrije. Sa CAR-T terapijom, lekari genetski modifikuju sopstvene T ćelije pacijenta kako bi mogli bolje da pronađu specifične ćelije raka. Ipak, čvrsti tumori poput glioblastoma predstavljaju dodatnu prepreku – sadrže mešavine ćelija raka sa različitim mutacijama. Ciljanje samo jedne vrste omogućava ostalima da nastave da rastu.
Mass General i Penn su razvili dvosmerne pristupe i isprobali ih kod pacijenata čiji su se tumori vratili nakon standardnog lečenja.
U Mass Generalu, laboratorija dr Marsele Maus kombinovala je CAR-T sa onim što se naziva molekulima antitela koji se angažuju na T-ćelijama—molekulima koji mogu privući obližnje, obične T ćelije da se pridruže u napadu raka. Rezultat, nazvan CAR-TEAM, cilja na verzije proteina zvanog EGFR koji se nalazi u većini glioblastoma, ali ne i u normalnom moždanom tkivu.
Pennov pristup je bio da stvori CAR-T terapiju sa „dvostrukom metom“ koja traži i taj EGFR protein i drugi protein koji se nalazi u mnogim glioblastomima.
Oba tima su ubrizgala tretman kroz kateter u tečnost koja kupa mozak.
Mass General je testirao tri pacijenta sa svojim CAR-TEAM-om i skeniranje mozga dan ili dva kasnije pokazalo je da su njihovi tumori brzo počeli da se smanjuju, objavili su istraživači u Nev England Journal of Medicine.
„Niko od nas nije mogao da veruje u to“, rekao je Maus. „To se ne dešava.“
Dva tumora pacijenata su ubrzo počela da rastu i ponovljena doza data jednom od njih nije delovala. Ali odgovor jednog pacijenta na eksperimentalni tretman trajao je više od šest meseci.
Slično, Penn istraživači su izvestili u Nature Medicine da je prvih šest pacijenata koji su bili na terapiji iskusili različite stepene smanjenja tumora. Dok su se neki brzo vratili, Baglei je rekao da jedan tretiran u avgustu do sada nije video ponovni rast.
Za oba tima, izazov je da to bude dugotrajnije.
„Ništa od ovoga neće biti važno ako ne potraje“, rekao je Baglei.