Vlakna micelija, vlaknaste ćelije koje se nalaze u plodnim tijelima pečuraka, dobila su zamah kao održivi materijal za izradu kože i ambalaže zahvaljujući njihovoj izvrsnoj formabilnosti. Nedavno je tim istraživača sa Univerziteta Šinšu u Japanu pronašao jednostavan način za dobijanje micelijskih vlakana, nazvanih „micelijska pulpa“, iz plodnih tela pečuraka i njihovo beljenje korišćenjem sunčeve svetlosti, a da njihove micelijske strukture ostanu netaknute.
Svake godine ljudi generišu milione tona otpada, a skoro 38% tog otpada završi na deponiji. Značajan deo se sastoji od plastike ili materijala na bazi nafte koji se ne mogu ni razgraditi ni razgraditi tokom vremena. Ovo je navelo naučnike da razviju materijale koji su efikasni, ali dobri za životnu sredinu.
Jedan od takvih alternativnih i obnovljivih resursa su materijali na bazi pečuraka. Plodna tela pečuraka nalik korenu, poznata i kao micelijska vlakna, pokazala su obećavajuće rezultate kao ekološki materijal novog doba za širok spektar potrošačkih i industrijskih primena. Vlakna micelijuma iz plodišta sadrže proteine, hitin i polisaharide, što ih čini idealnim za izradu materijala za pakovanje, zvučnu izolaciju, tekstil i još mnogo toga.
Oni nisu samo raznovrsni, već imaju i mali uticaj na životnu sredinu, biorazgradivi su i imaju nisku cenu proizvodnje. Međutim, konvencionalni hemijski ili mehanički tretmani koji se koriste za dobijanje micelijumskih vlakana imaju značajne nedostatke. Mnogi procesi ekstrakcije imaju tendenciju da materijalima daju neželjenu boju i često uništavaju njihove zamršene micelijske strukture, čime se ograničava njihova primena na nanosmeru.
Sada, skorašnji ACS dokument o održivoj hemiji i inženjerstvu, pruža jednostavan i efikasan način dobijanja micelijske pulpe i vlakana iz pečuraka bez uništavanja njihove strukture.
„Pečurke, koje su ranije bile poznate prvenstveno kao izvor hrane, sada će se koristiti u svakodnevnim predmetima za domaćinstvo, omogućavajući ljudima da biraju proizvode koji su sigurni, pouzdani i ekološki prihvatljivi“, kaže docent Satomi Tagava sa Fakulteta inženjerskih nauka na Univerzitetu Šinšu, koji je vodio ovu studiju.
Dr Tagava i članovi njenog tima, dr Hiroja Nakauči, dobitnik istraživačke stipendije za mlade naučnike Japanskog društva za promociju nauke (JSPS), i dr Jošihiko Amano, profesor na Fakultetu inženjerskih nauka na Univerzitetu Šinšu, prisutni su nov način ekstrakcije vlakana koji osigurava da strukture micelija ostanu netaknute.
Tim je tretirao plodna tela enoki pečuraka i nejestivih reiši pečuraka natrijum hidroksidom i vodonik peroksidom. Zatim su izbeli (ili obezbojili) dobijene supstance izlažući ih sunčevoj svetlosti.
Sada već beli materijal je podvrgnut ultrazvučnom tretmanu da bi se defibrilovala pulpa na nivou micelija. Ovaj proces je proizveo disperziju koja sadrži micelijumska vlakna mikrometarske veličine sa netaknutim micelijskim strukturama, što je potvrđeno infracrvenom spektroskopijom Furijeove transformacije.
Vlakna dobijena ovim procesom pokazala su odličnu deformabilnost i mogu se koristiti za dizajniranje proizvoda kao što su 3D porozni sunđeri, 2D filmovi i 1D prediva.
Osim dobijanja svestranog materijala na bazi pečuraka, ovaj jednostavan pristup čini vredan dodatak pristupu „otpada i gradi“ za proizvodnju materijala od pečuraka, koji može da dopuni postojeće pristupe odozdo prema gore.
„Ova tehnologija je otvorila mogućnosti za ponovnu upotrebu neželjenih nusproizvoda proizvedenih u industriji pečuraka i da materijale od pečuraka učini kružnijim i lakšim za ponovnu upotrebu. Verujemo da bi dalja istraživanja o takvim održivim materijalima i metodama mogla stvoriti nove industrije, pružiti mogućnosti za zapošljavanje i revitalizirati lokalne zajednice“, kaže dr Tagava.
