Nekoliko bolesti su uzrokovane virusima, bakterijama ili čak parazitima. Ponekad ovi mikroorganizmi ne mogu sami da zaraze ljude (ili druge životinje), pa se oslanjaju na druge organizme – zvane vektori – da ih prenose i prenose bolest sa jednog domaćina na drugog.
Poznata grupa vektora su zglavkari. Artropodi imaju tvrd egzoskelet, segmentirana tela i zglobne noge. Oni su neverovatno raznovrsni i mogu se naći u raznim staništima širom sveta. Oni uključuju vektore koji prenose bolesti kao što su komarci, peščane mušice, bube koje se ljube i krpelji.
Komarci šire bolesti kao što su malarija, denga, zika i žuta groznica. Tokom prošlog veka, ljudi su razvili različite načine da smanje broj komaraca kako bi izbegli širenje bolesti opasnih po život, uglavnom malarije. Najčešći pristup je upotreba insekticida koji se dodaju mrežama za krevet ili prskaju u zatvorenom prostoru. Iako ovi alati ciljaju komarce, oni često utiču na druge vrste artropoda koji bi mogli doći u kontakt sa njima.
Postdiplomski student Ndei Bassin Jobe, docent Silvie Huijben i docent Krijn Paaijmans sa Škole prirodnih nauka i Centra za evoluciju i medicinu nedavno su objavili lični stav o ovoj temi u časopisu The Lancet Planetari Health. U svojoj publikaciji, oni raspravljaju o tome kako insekticidi koji se koriste u kontroli malarije ne utiču samo na komarce koji prenose malariju, već mogu dovesti i do otpornosti na insekticide kod drugih artropoda, od kojih neki prenose zanemarene i opasne tropske bolesti.
Kako se ovi zglavkari ponašaju, kada i gde se hrane i odmaraju, utiče na to koliko su široko izloženi insekticidima koji se koriste za kontrolu malarije. Jobe i njegove kolege tvrde da postoji hitna potreba za praćenjem ponašanja i statusa osetljivosti na insekticide tih drugih zglavkara.
Kada su drugi člankonošci više puta izloženi istim insekticidima, oni mogu postati otporni na hemikalije koje su namenjene ubijanju ili kontroli malarijskih komaraca. „Razumevanje do koje mere su drugi vektori bolesti izloženi insekticidima koji se sada koriste je od ključnog značaja jer ako već razviju otpornost, biće teško sprečiti i kontrolisati buduće bolesti koje se pojavljuju i koje se ponovo pojavljuju“, objašnjava Ndej Basin.
Nažalost, mnoge druge vrste artropoda su već otporne na insekticide koji se koriste u kontroli vektora malarije. Naučnici još uvek ne znaju mnogo o tome kada, gde i koliko često dolaze u kontakt sa alatima za kontrolu malarije. Razumevanje načina na koji ovi organizmi postaju otporni je ključno da bi se osiguralo da insekticidi mogu efikasno da kontrolišu i spreče različite bolesti sada i u budućnosti.
„Efikasna borba protiv vektorskih bolesti veoma često zavisi od kontrole vektora člankonožaca, jer za mnoge bolesti, uključujući virus Zapadnog Nila, zika, čikungunju, encefalitis Saint Louisa i virus Ros Rivera, nemamo vakcine ili lekove“, rekao je profesor Paaijmans. .
Autori naglašavaju hitnu potrebu za sveobuhvatnim pristupom upravljanju organizmima koji prenose bolesti. Razumevanje obrazaca ponašanja i ukupnih karakteristika drugih organizama koji mogu širiti bolest je ključno za sprečavanje i kontrolu budućih zdravstvenih pretnji.
„Moramo da poboljšamo naše razumevanje distribucije, ekologije, ponašanja i statusa osetljivosti na insekticide svih drugih relevantnih vrsta artropoda, kako bismo osigurali da razvijemo najuspešnije i holističke strategije kontrole vektora i zaštitimo buduće generacije“, zaključio je profesor Huijben.
