Neuronaučnici i psiholozi decenijama pokušavaju da bolje razumeju kako ljudi donose odluke, u nadi da će osmisliti efikasnije intervencije za promovisanje zdravih i korisnih izbora načina života. Dva regiona mozga koja su povezana sa donošenjem odluka su orbitofrontalni korteks (OFC) i prednji cingularni korteks (ACC).
Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju (UC Berkelei) sprovode opsežna istraživanja koja se fokusiraju na ove dve oblasti mozga i istražuju njihovu uključenost u donošenje odluka. U nedavnom radu objavljenom u Nature Neuroscience, oni su predstavili nova zanimljiva otkrića koja bi mogla da rasvetle neuronske procese kroz koje se mozak priprema da donese odluke.
„Ranije smo koristili neuronske snimke da bismo utvrdili šta se dešava tokom donošenja odluka“, rekla je za Medical Kspress Džoni Volis, jedan od istraživača koji je sproveo studiju. „Pokazali smo da OFC neuroni predstavljaju vrednost opcija koje se razmatraju i okrećući ih napred-nazad predstavljajući vrednost svake opcije zauzvrat, kao da OFC odmerava dve opcije. Ovo flip-flopping predviđa donošenje odluka: što je više flip-flops, veća je verovatnoća da će subjekt doneti neoptimalan izbor ili da će predugo razmišljati o svojoj odluci.“
U svojim prethodnim radovima, Valis i njene kolege su otkrile mehanizam kroz koji OFC neuroni predstavljaju vrednost izbora koje majmuni (a samim tim najverovatnije i ljudi) razmatraju u datom trenutku, neprekidno skačući ili prebacujući između ovih različitih izbora. Međutim, otkrili su da se ovo prevrtanje u OFC-u činilo da se nastavlja čak i nakon što je majmun napravio izbor.
Iako su njihova zapažanja bila zanimljiva, oni su stoga ostali nesigurni u vezi sa ulogom ovog procesa u donošenju odluka i da li je na kraju naveo životinje koje su ispitivali da naprave izbor. U svom nedavnom radu, oni su pokušali da odgovore na ovo pitanje sprovodeći dalji eksperiment na majmunima.
„Mi smo hirurški implantirali majmunima uređaje koji bi mogli da snimaju neuronsku aktivnost dok su birali između opcija na ekranu računara“, objasnio je Valis. „Potom smo koristili sofisticirane tehnike dekodiranja da bismo dali smisao ovoj neuronskoj aktivnosti i snimili je iz OFC-a i ACC-a.“
Eksperimenti koje su sproveli Volis i njene kolege su im na kraju omogućili da dodatno rasvetle procese kroz koje OFC i ACC učestvuju u donošenju odluka. Konkretno, tim je otkrio da je flip-flopping između različitih reprezentacija izbora u OFC-u takođe promenio signale u ACC-u koji su bili povezani sa samim izborom.
„Kada je OFC predstavljao jednu od opcija, pojačao je signale za taj izbor u ACC-u“, rekao je Valis. „Budući da OFC češće predstavlja vredniju opciju, ovo bi mogao biti način na koji ACC određuje odgovor na izbor. Naš rad bi potencijalno mogao dovesti do implantabilnih uređaja u budućnosti koji bi mogli da prate neuronsku aktivnost i pristrasnost donošenja odluka prema zdravijim izborima .“
Nalazi koje je prikupio ovaj tim istraživača sugerišu da dok neuroni u OFC-u učestvuju u predstavljanju vrednosti različitih opcija tokom donošenja odluka i njihovog odmeravanja, sam izbor zapravo određuje ACC. U budućnosti, ova nedavna studija bi mogla da pruži informacije o razvoju novih terapijskih strategija i tehnologija koje podstiču izbor zdravijeg načina života. Na primer, ove intervencije mogu biti posebno korisne za osobe koje zloupotrebljavaju alkohol ili druge supstance, kao i gojazne osobe i osobe sa drugim oblicima zavisnosti.
„Trenutno gledamo kako kontekst može uticati na ove procese“, dodao je Valis. „Na primer, kako da ugradimo znanje iz stvarnog sveta u naše odluke? Recimo da biramo gde ćemo otići na večeru, mogli bismo da iskoristimo naše znanje o imigraciji da izaberemo meksički restoran u LA-u i indijski restoran u Londonu. Kako da li OFC dobija pristup ovim informacijama? Nadamo se da ćemo odgovoriti na ova pitanja u našim narednim radovima.“
