Prema novom istraživanju, tragovi tamne materije mogu se nalaziti u Centralnoj Molekularnoj Zoni naše galaksije. Ova oblast sadrži gustu gasovitu masu koja može otkriti nove informacije o tamnoj materiji. Istraživači sugerišu da bi tamna materija mogla biti lakša nego što se ranije mislilo.
Tamna materija i dalje zbunjuje naučnike, jer do sada nije uspela da se dešifruje. Prema novom istraživanju, tragovi bi mogli biti skriveni u Centralnoj Molekularnoj Zoni (CMZ) Mlečnog puta, ogromnoj oblasti molekula vodonika oko centra naše galaksije. Tamna materija čini oko 85 procenata materije u Univerzumu, ali ne reaguje sa svetlom i čini se da se sa običnom materijom povezuje samo putem gravitacije.
Teorijski fizičar Šjam Balaji sa King’s College London ističe da podaci sugerišu da bi tamna materija mogla biti mnogo lakša nego što se ranije smatralo. CMZ se razlikuje od većine galaksije, jer skoro 80 procenata gustog gasa dolazi iz ove oblasti, zbijeno u hladne oblake. Gasevi se kreću brzinama od nekoliko stotina kilometara u sekundi.
U ovim ogromnim oblacima formiraju se nove molekuli, posebno iz molekularnog vodonika. Neki od oblaka su takođe mesta za rađanje zvezda, gde se nakupine gasa i prašine pretvaraju u zvezde. Istraživanje se fokusiralo na neobičnu pozitivnu naelektrisanost gasa, što implicira da nešto uklanja elektrone iz molekula vodonika.
Balaji i njegovi saradnici iz Španije i Francuske istražili su moguću povezanost sa tamnim sektorom, hipotetičkim nizom kvantnih polja koja su većinom odvojena od našeg vidljivog sektora. U potrazi za česticom tamne materije, naučnici su se usredsredili na grupu poznatu kao „slabo interagujuće masivne čestice“ (WIMPs).
Iako su WIMPs hipotetičke čestice koje se povezuju sa običnom materijom samo kroz gravitaciju i slabu nuklearnu silu, ostaju nepotvrđene uprkos decenijama istraživanja. Mnogi stručnjaci sada zagovaraju širi pristup tamnoj materiji, koji bi mogao uključivati čestice sa još manjom povezanošću sa našim vidljivim sektorom.
Balaji naglašava da bi lakša čestica tamne materije mogla objasniti pozitivno naelektrisane oblake vodonika u CMZ-u. „U centru naše galaksije nalaze se ogromni oblaci pozitivno naelektrisanog vodonika, misterija za naučnike decenijama, jer je gas obično neutralan. Šta obezbeđuje dovoljno energije da izbaci negativno naelektrisane elektrone iz njih?“ pita Balaji.
Istraživači objašnjavaju da, kada se lakše čestice tamne materije sudaraju, parovi suprotno naelektrisanih čestica nastaju u procesu poznatom kao anihilacija. Ove naelektrisane čestice mogu ionizovati vodonik, potencijalno stvarajući pozitivno naelektrisane molekularne oblake poput onih u CMZ-u.
Prethodna istraživanja su istraživala kosmičke zrake kao mogući izvor ionizacije, ali energetski signali iz CMZ-a deluju premali da bi podržali tu teoriju. Takođe ne impliciraju WIMPs. Istraživači zaključuju da je ono što ionizuje vodonik sporije od kosmičkih zraka i manje masivno od WIMP-a.
Njihovo istraživanje naglašava verovatnoću lakše tamne materije, i dok čini uverljivu tvrdnju, ovo je još uvek spekulativno. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdilo šta se dešava u CMZ-u i otkrila tamna materija. U međuvremenu, autori zaključuju da je važno proširiti pretragu za
