Imunoterapija već poboljšava opcije lečenja za mnoge tipove raka, ali istraživačke grupe nastavljaju da istražuju načine za jačanje imunološkog odgovora tela na tumor.
Istraživači iz Španskog nacionalnog centra za istraživanje raka (CNIO) i Univerzitetske bolnice 12. oktobar u Madridu razvili su novu imunoterapiju za lečenje višestrukog mijeloma koja se u laboratoriji pokazuje efikasnijom od imunoterapije koja se trenutno koristi kao preferirani tretman.
Nova imunoterapija zasniva se na takozvanim STAb ćelijama. Tek treba da prođe klinička ispitivanja i stoga će proći najmanje dve godine pre nego što stigne do pacijenata.
Studija je objavljena u Science Translational Medicine, sa šefom Jedinice za klinička istraživanja za imunoterapiju raka H12O-CNIO Luisom Alvarez-Vallina kao starijim autorom. Radi se o saradnji sa Institutom za istraživanje leukemije Josep Carreras; bolnička klinika u Barseloni; Univerzitet u Salamanci i Univerzitet Complutense u Madridu.
Multipli mijelom je drugi najčešći hematološki rak kod odraslih, odmah nakon limfoma. „Poslednjih godina ovi karcinomi su počeli da se leče imunoterapijom CAR-T ćelija“, objašnjava Luis Alvarez-Valina, „što je značilo značajno poboljšanje u odnosu na prethodne terapijske alate. Uprkos tome, i iako pacijenti sada imaju duže vreme preživljavanja , značajan deo pacijenata doživljava recidiv i potrebno je lečenje relapsa.“
Prednosti u odnosu na konvencionalni CAR-T
CAR-T ćelijska terapija (T-ćelijska terapija himernim antigenskim receptorom, skraćeno CAR-T), uključuje modifikaciju imunskih ćelija T-limfocita (belih krvnih zrnaca) obolele osobe u laboratoriji tako da one steknu sposobnost prepoznavanja i borbe protiv tumora. ćelije.
Nova studija upoređuje ovaj tretman sa drugom ćelijskom imunoterapijom zasnovanom na STAb-T ćelijama. U oba slučaja, ćelije modifikovane u laboratoriji prepoznaju isti antigen, nazvan BCMA, koji je prisutan samo u tumorskim ćelijama. Na ovaj način, modifikovane ćelije ciljaju i napadaju samo ćelije raka.
Rezultati pokazuju da STAb-T ćelije nadmašuju CAR-T ćelije u tome što regrutuju prirodne, nemodifikovane T ćelije u telu, da se bore i protiv ćelija raka, čime se pojačava efekat terapije.
Pored toga, STAb-T prevazilaze element koji usporava CAR-T. Kod nekih pacijenata sa multiplim mijelomom, BCMA antigen – koji identifikuje tumorske ćelije – nalazi se u rastvorljivom obliku kada postoji veliko opterećenje tumorom. Činjenica da je antigen rastvorljiv ometa aktivnost CAR-T ćelija, ali ne utiče na STAb-T ćelije, pokazuje novi rezultat.
Imunološka memorija
„Konačno, takođe smo pokazali da STAb-T ćelije stvaraju imunološku memoriju“, kaže Alvarez-Valina. Nakon rekapitulacije bolesti na životinjskim modelima i tretmana sa STAb-T ćelijama, tim je dobio ćelije iz različitih organa – uglavnom slezine i koštane srži – i primetio da se proizvode nove memorijske STAb-T ćelije.
„Ovo je važno“, objašnjava Alvarez-Valina, „jer je postojanost CAR-T ćelija u telu, odnosno imunološka memorija, povezana sa obimom antitumorskog efekta, a samim tim i sa boljom kontrolom bolesti. činjenica da smo pokazali da se memorijske ćelije takođe generišu u STAb-T imunoterapiji verovatno ukazuje da bismo mogli imati dugoročnu kontrolu bolesti kod lečenih pacijenata.“
Istraživačka grupa ima za cilj da sprovede kliničko ispitivanje sa Univerzitetskom bolnicom 12. oktobra u Madridu, za lečenje pacijenata ovom novom STAb-T imunoterapijom.
