Trećina pacijenata obolelih od raka suočava se sa hroničnim bolom — iscrpljujućim stanjem koje može dramatično da smanji kvalitet života osobe, čak i ako njihov rak uđe u remisiju.
Iako lekari imaju neke alate za rešavanje hroničnog bola, otkriti ko je najviše izložen riziku od njegovog razvoja nije lak podvig. Ali nova studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Florida i drugih institucija, koristi veštačku inteligenciju da predvidi koji pacijenti sa rakom dojke su najviše izloženi riziku od razvoja hroničnog bola. Prediktivni model bi mogao pomoći lekarima da se pozabave osnovnim stanjima koja doprinose hroničnom bolu i na kraju dovedu do efikasnijih tretmana.
„Želimo da razumemo faktore koji dovode nekoga od raka do hroničnog bola i kako možemo bolje da upravljamo ovim faktorima“, rekla je Lisiane Pruinelli, Ph.D., M.S., R.N., FAMIA, viši autor nove studije i profesor nauke o porodici, zajednici i zdravstvenim sistemima na UF College of Nursing.
„Naš cilj je da povežemo ove informacije sa nekim profilom pacijenata kako bismo mogli rano da identifikujemo koji pacijenti su u opasnosti od razvoja hroničnog bola.“
Nalazi studije objavljeni su 26. jula u časopisu Journal of Nursing Scholarship. Autori su bili Pruineli, dr Jung In Park, R.N., FAMIA, sa Univerziteta Kalifornije, Irvine, i Steven Johnson, dr. sa Univerziteta Minesota.
Rezultati su pokazali da, kada je napravljen sa detaljnim podacima o više od 1.000 pacijenata sa rakom dojke, AI model može tačno predvideti koji pacijenti će razviti hronični bol više od 80% vremena. Vodeći faktori koji su bili povezani sa hroničnim bolom uključivali su anksioznost i depresiju, prethodne dijagnoze raka i određene infekcije.
Primena ovakvog modela u lekarskim ordinacijama zahtevala bi njegovu integraciju u elektronske sisteme zdravstvene evidencije koji su sada sveprisutni u klinikama, što bi zahtevalo više istraživanja. Istraživači su rekli da porast AI ima potencijal da pomogne lekarima da prilagode svoje tretmane jedinstvenim karakteristikama bolesti pacijenta.
„Sada sa količinom podataka koje imamo i upotrebom veštačke inteligencije, možemo zapravo personalizovati tretmane na osnovu potreba pacijenata i kako bi oni reagovali na taj tretman“, rekao je Pruineli.
Studija je zasnovana na velikoj količini podataka dostupnih od strane All of Us Research Programa, nacionalne istraživačke kampanje Nacionalnog instituta za zdravlje koja nastoji da prikupi anonimne zdravstvene kartone od milion Amerikanaca.
„Ovo ne bi bilo moguće da nismo imali ljude koji su dali svoje podatke“, rekao je Pruineli.
