Posle tri godine pažljivog i predanog napornog rada, projekat Rhisotop na Univerzitetu Vits uspešno je ubacio niske doze radioizotopa u 20 živih nosoroga.
U ovoj završnoj fazi istraživačkog projekta, profesor Džejms Larkin sa Odeljenja za radijaciju i fiziku zdravlja (RHPU) Univerziteta u Vitvatersrandu, u saradnji sa timom stručnjaka koji su lideri u svetu zaštite nosoroga i veterinarskog rada, pažljivo će pratiti zdravstvene i vitalne statistike nosoroga u periodu od šest meseci, kako bi se utvrdila održivost ovog pristupa.
Namera projekta Rhisotope je da koristi nuklearnu tehnologiju u obliku malih, izmerenih količina radioizotopa i da ih ubaci u rogove nosoroga, koje mogu da pokupe monitori portala za detekciju radijacije na međunarodnim granicama, uključujući luke, aerodrome i kopno -prelazi.
Ovi radioizotopi će obezbediti pristupačnu, bezbednu i lako primenljivu metodu za stvaranje dugotrajnih i uočljivih markera rogova koji ne nanose štetu životinjama i životnoj sredini. U kasnijoj fazi, rad će se proširiti na slonove, pangoline i drugu faunu i floru.
Kao pionir u UNESCO-vom rezervatu biosfere Vaterberg, projekat ima za cilj da iskoristi postojeću, sofisticiranu infrastrukturu nuklearne bezbednosti vredne više milijardi dolara koja već postoji širom sveta.
Preko 11 000 portalnih monitora za detekciju radijacije je instalirano na aerodromima, lukama i drugim ulaznim lukama, uključujući hiljade obučenog osoblja opremljenog detektorima radijacije, od kojih svi mogu da otkriju i najmanje radioaktivne čestice. Nasuprot tome, infrastruktura i broj obučenih službenika za otkrivanje trgovine divljim životinjama u međunarodnim lukama je izuzetno ograničen.
„Svakih 20 sati u Južnoj Africi jedan nosorog umire zbog svog roga. Ovi krivolovni rogovi se zatim krijumčare širom sveta i koriste za tradicionalne lekove, ili kao statusni simboli. To je dovelo do toga da su njihovi rogovi trenutno najvrednija lažna roba na crno -Tržišna trgovina, čija je vrednost veća čak i od zlata, platine, dijamanata i kokaina, nažalost, rogovi nosoroga igraju veliku ulogu u finansiranju širokog spektra kriminalnih aktivnosti na globalnom nivou“, kaže profesor Džejms Larkin.
„Na kraju, cilj je pokušati da se devalvira rog nosoroga u očima krajnjih korisnika, a da se u isto vreme rogovi lakše otkriju dok se krijumčare preko granica.
Počevši od ponedeljka, 24. juna 2004. godine, profesor Larkin i njegov tim pažljivo su dali sedativ 20 nosoroga i izbušili malu rupu u svakom od njihovih rogova kako bi ubacili netoksične radioizotope. Nosorozi su potom pušteni pod brigu visoko kvalifikovane ekipe koja će pratiti životinje na 24 sata u narednih šest meseci.
„Svako umetanje su pažljivo pratili stručni veterinari i veoma je pažljiva da se spreči bilo kakva povreda životinja“, kaže Larkin. „Tokom meseci istraživanja i testiranja takođe smo obezbedili da umetnuti radioizotopi ne predstavljaju nikakav rizik po zdravlje ili bilo koji drugi rizik za životinje ili one koji se brinu o njima.
Razvoj i primena nuklearne tehnologije projekta Rhisotop ima kapacitet da odvrati krivolov, poveća mogućnosti otkrivanja krijumčarenih rogova, poveća uspeh krivičnog gonjenja, otkrije rute krijumčarenja i odvrati tržišta krajnjih korisnika.
Krivolov na nosoroge dostigao je nivo krize od 2008. godine kada je blizu 10 000 nosoroga izgubljeno zbog krivolova u Južnoj Africi, a trgovina divljim životinjama je treći najveći organizovani kriminal na svetu.
Profesor Lin Moris, zamenik prorektora za istraživanje i inovacije na Univerzitetu Vits, kaže: „Ovo je primer kako međudisciplinarno istraživanje i inovacije prave razliku. Ovaj novi pristup koji su pioniri prof. Larkin i njegove kolege ima potencijal da iskoreniti pretnju izumiranja naše jedinstvene divlje vrste, posebno u Južnoj Africi i na kontinentu.
„Ovo je jedan od mnogih projekata u Vits-u koji pokazuje istraživanje sa uticajem i koji pomaže u rešavanju nekih lokalnih i globalnih izazova 21. veka.
Projekat Rhisotop u Vits-u je pokrenuo mali tim istomišljenika kao inicijativu za očuvanje sa sedištem u Južnoj Africi u januaru 2021. sa namerom da postane globalni lider u iskorištavanju nuklearne tehnologije za zaštitu ugroženih i ugroženih vrsta faune i flore. kao zajednice ljudi.
Pored razvoja rešenja za borbu protiv nelegalne trgovine i trgovine proizvodima divljih životinja, projekat Rhisotop nastoji da obezbedi obrazovanje i društveno podizanje kako bi se osnažili ljudi i lokalne zajednice.
Poseban fokus je usmeren na uzdizanje devojaka i žena iz seoskih zajednica, koje su često okosnica ovih zajednica u udaljenim krajevima gde se nalaze ugrožene vrste i najveća su komponenta uspeha u promeni srca i umova lokalnih zajednica i na taj način stvaraju ambasadori i šampioni nosoroga.
