Nedavna studija u JAMA Netvork Open otkrila je da manje od 1 od 4 osobe sa ili u riziku od kardiovaskularnih bolesti (KVB) koristi uređaje za nošenje, a samo polovina onih koji ih nose to radi dosledno.
Nosivi uređaji, poput onih koje proizvode Apple i Fitbit, postaju sve sofisticiraniji u svojoj sposobnosti da prate otkucaje srca, fizičku aktivnost i san, i dobiju elektrokardiograme i nekoliko drugih mera – mogućnosti koje mogu biti posebno korisne za praćenje zdravlja ljudi sa KVB.
Studija zasnovana na populaciji, nacionalno reprezentativna, uključila je 9.303 učesnika iz Nacionalnog istraživanja o zdravstvenim informacijama (HINTS). Osamnaest procenata ljudi sa utvrđenim KVB i 26 procenata u riziku od KVB izjavilo je da koriste uređaje za nošenje u poređenju sa 29 procenata opšte populacije.
„Toliko smo navikli da vidimo podatke koji žive u zdravstvenom okruženju, ali sve više ljudi u zajednici imaju pristup ovim uređajima i tehnologijama koje mogu da obezbede veoma dobro zaokružen skup podataka koji mogu da informišu njihovu kliničku negu“, kaže viši autor studije Rohan Khera, MD, MS, docent na Iale School of Medicine, i direktor Laboratorije za nauku o kardiovaskularnim podacima (CarDS).
„Pitali smo se ako pogledamo nacionalnu anketu pojedinaca, da li možemo da shvatimo ko su ljudi koji zapravo koriste ove uređaje? A ako pogledamo određenu populaciju, one sa kardiovaskularnim bolestima, šta vidimo?“
Starija starost, niži nivo obrazovanja i niži prihodi domaćinstva bili su povezani sa značajno nižim izgledima za korišćenje nosivih uređaja, verovatno zbog toga što ova populacija ima manji pristup ovim uređajima ili nelagodnost zbog korišćenja tehnologije.
„Ljudi koji imaju najviše koristi imaju tendenciju da ih najmanje koriste“, kaže Khera. „Mislim da je deo toga svest. Ljudi možda ne prepoznaju potencijalnu vrednost koju ovi uređaji mogu doneti zdravstvenoj strani, pogotovo zato što se dokazi o njihovoj vrednosti za zdravlje još uvek razvijaju. A drugi deo je, naravno, njihova cena i činjenica da ljudi koji imaju zdravstvene poremećaje mogu imati druge troškove o kojima treba da se brinu, tako da im se ove stvari mogu činiti neozbiljnim.“
Identifikovanje prepreka među ljudima koji bi mogli da imaju koristi od nosivih uređaja, ali ih ne koriste, na kraju je navelo istraživače da razmotre da li treba uspostaviti strategije kako bi se obezbedilo pravično usvajanje.
„Ako sve više prepoznajemo zdravstvenu vrednost ovih uređaja, kaže Khera, da li treba da počnemo da vodimo društvenu debatu o tome da li ostaje konsijerž tehnologija samo za bogate? Ili da počnemo da razmišljamo o tome kao o medicinskoj intervenciji i stoga pod delokrug osiguranja i tako dalje?“
