Stolovi za pregled, vage i druge površine u veterinarskim ordinacijama za male životinje često su kontaminirane „superbakterijama“ otpornim na više lekova, pokazuju rezultati portugalske studije.
Istraživanje, koje je predstavljeno na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID) u Kopenhagenu, Danska, (15-18. april) pokazalo je da 19% površina ima najmanje jednu bakteriju otpornu na više lekova.
Poznato je da psi, mačke i drugi kućni ljubimci doprinose širenju patogena otpornih na više lekova koji mogu izazvati bolesti kod ljudi. Veterinarske prakse za male životinje (SAVP) su potencijalno važna karika u širenju ovih patogena i, s obzirom da broj SAVP-a raste u Portugalu, važno je utvrditi prevalenciju bakterija rezistentnih na više lekova u ovom delu veterinarskog sektora.
Joana Moreira da Silva i kolege iz Laboratorije za otpornost na antibiotike u Centru za interdisciplinarna istraživanja zdravlja životinja (CIISA), Fakulteta veterinarske medicine, Univerziteta u Lisabonu, Portugal, proučavali su osam SAVP-a, od kojih su svi bili u Lisabonu i na periferiji.
Kritične površine, uključujući hirurške stolove, sečiva za striženje, stolove za pregled i vage za merenje su brisane, a brisevi nosa su uzeti od veterinara, veterinarskih medicinskih sestara i drugog osoblja.
Brisevi su testirani na prisustvo bakterija otpornih na više lekova.
Najmanje jedna multirezistentna bakterija pronađena je na 18,9% (34/182) testiranih površina. To uključuje Acinetobacter spp. i Staphilococci, uključujući S. pseudintermedius. Ove bakterije su odgovorne za visoko rezistentne kliničke infekcije u humanoj i veterinarskoj medicini.
U jednoj od veterinarskih ordinacija, 18,2% testiranih površina (4/22) bilo je pozitivno na Acinetobacter spp. Ove bakterije, koje su pronađene na nekoliko različitih površina, otporne su na karbapenemske antibiotike. Karbapenemi su zabranjeni u veterinarskoj medicini od strane Evropske agencije za lekove (EMA) i igraju vitalnu ulogu u humanoj medicini, gde su deo poslednje linije lečenja kada drugi antibiotici nisu uspeli.
Zajedno sa prethodnim studijama koje su otkrile infekcije otporne na karbapenem kod kućnih ljubimaca, ovo naglašava mogućnost da SAVP mogu igrati ulogu u širenju bakterija otpornih na više lekova u zajednicu.
Staphilococcus aureus (MRSA) otporan na meticilin nije pronađen ni na jednoj od testiranih površina.
Približno 23% radnika je nosilo MRSA. Dok MRSA nije uobičajena u veterinarskoj medicini, nosno nošenje je uobičajeno u zdravstvenim ustanovama ljudi i u zajednici.
Međutim, ako MRSA prodre dublje u telo, preko rana ili katetera, na primer, izaziva infekcije pluća, kože i druge infekcije, od kojih neke mogu biti opasne po život. Bakterija se nalazi na listi „prioritetnih patogena“ Svetske zdravstvene organizacije otpornih na antibiotike – što znači da je među bakterijama za koje se smatra da predstavljaju najveći rizik po ljudsko zdravlje.
Gospođa Moreira da Silva, dr. student, kaže: „Naši nalazi naglašavaju potrebu za implementacijom i praćenjem smernica za infekciju, prevenciju i kontrolu (IPC) u veterinarskim praksama za male životinje.“
„Uključivanje praćenja radnika za nazalni prenos MRSA takođe je važno uzeti u obzir prilikom kreiranja smernica za IPC. Takve mere mogu sprečiti širenje bakterija otpornih na više lekova u zajednicu.“
„Ljudi ne bi trebalo da se plaše da vode kućne ljubimce kod veterinara – to je i dalje daleko najbolje mesto za njih.“