Uglavnom, norveške devojčice uživaju u školi, dok dečaci pokazuju izraženu nesklonost školskom okruženju. Jedan od problema je što dečaci školu doživljavaju kao nepravednu.
SINTEF je bio odgovoran za norveški deo studije koja se bavila proučavanjem kako školska deca od četvrtog do sedmog razreda doživljavaju svoje školsko okruženje. Studija je anketirala učenike u Norveškoj, Španiji i Poljskoj. Učenici su pitani šta misle o svojim nastavnicima i kolegama, kao i da li uživaju u školi i doživljavaju školu kao poštenu.
Rad je objavljen u International Journal of Educational Research Open.
Istraživači su otkrili da su najznačajnije razlike između polova, najuočljivije između norveških devojčica i dečaka.
„Norveške devojčice uglavnom uživaju u školi, dok dečaci ne vole školsko okruženje“, kaže Sebastijen Miler, naučnik u SINTEF Digitalu. „Odgovori norveških dečaka su takođe varijabilniji od onih iz Poljske i Španije“, kaže on.
„Najveće razlike se otkrivaju kada ih pitaju da li školu doživljavaju kao pravednu“, kaže Miler. „Norveški dečaci doživljavaju školu kao znatno manje poštenu od devojčica. Skoro je duplo veća verovatnoća da će dečak odgovoriti rekavši da veruje da je škola nepravedna“, kaže on.
Iako dečaci u Španiji i Poljskoj jasno takođe vide školu kao nepravedniju od devojčica, ta tendencija je daleko manje izražena nego kod norveških dečaka.
U poređenju sa norveškim devojčicama, norveški dečaci takođe kažu da mnogo manje uživaju u školi (rezultati dečaka su 44% niži). Španski dečaci takođe očigledno ne vole da idu u školu više od španskih devojčica, dok u Poljskoj nema razlike između polova.
Norveški dečaci se takođe ističu po tome što pokazuju najnegativnije percepcije svojih nastavnika. Opet, rezultati su ovde 44% niži nego kod devojčica. Niti poljski dečaci nisu previše oduševljeni svojim učiteljima, iako se njihovi španski kolege ne razlikuju mnogo od devojčica.
Kada je reč o tome šta učenici misle o svojim kolegama, odgovori dečaka i devojčica u Poljskoj i Španiji bili su prilično slični. Ali još jednom, norveški dečaci se ističu po tome što pokazuju izrazito negativnu percepciju svojih kolega iz razreda.
Zajedničko za sve tri zemlje je da se percepcija učenika o njihovoj školi, nastavnicima i kolegama pogoršava kako napreduju kroz školu. Ovde se norveški učenici ističu po tome što pokazuju nešto pozitivniju tendenciju — njihov nivo nezadovoljstva raste manje sa godinama nego u Poljskoj i Španiji.
Ova studija je prvi put sprovedena u jesen 2019. godine, neposredno pre nego što se osetila pandemija COVID-19. To se ponovilo u jesen 2020. godine, nakon početnog globalnog talasa zaraze. Pandemija je očigledno imala negativan uticaj na svačije iskustvo u školskom okruženju, sa približno 20% smanjenja svih rezultata u svim anketiranim zemljama.
Istraživači nisu bili iznenađeni da su stroga ograničenja i dugi periodi zatvaranja škola imali negativan uticaj.
„Međutim, bili smo iznenađeni kada smo videli da su negativni uticaji u Poljskoj slični onima u Norveškoj, iako su poljske škole bile zatvorene skoro duplo više nedelja“, kaže Mari Gunes, koja je takođe istraživač u SINTEF Digitalu. „Ovo pokazuje da je bilo mnogo drugih faktora koji su uticali na uticaj pandemijskih mera na učenike“, kaže ona.
U norveškim osnovnim i nižim srednjim školama, 75% nastavnika su žene. Da li pol nastavnika igra ulogu u određivanju zadovoljstva učenika?
„Izgleda tako“, kaže Muller. „U našoj studiji vidimo da su dečaci manje-više podjednako zadovoljni, bez obzira na pol nastavnika. Istovremeno, čini se da se devojčice bolje slažu u školi sa učiteljima nego sa ženama. Postoji 34 procentualno veća verovatnoća da će devojčica reći da je zadovoljnija školom ako joj je učitelj muškarac. Dakle, ako uzmemo polove zajedno, vidimo nešto veću verovatnoću da će učenici više uživati u školi ako imaju učitelja. “, objašnjava on. „Za veći deo dečaka, veći fokus na teorijske studije doživljava se kao zahtevniji i manje relevantan.
Menadžer za razvoj škola Kjetil Ulsrud Lundemoen u opštini Modum prati implementaciju SINTEF studije u pet opštinskih škola. On ima svoje stavove o tome zašto dečaci vide školsko okruženje u lošijem svetlu od devojčica.
„Jedan od mogućih razloga je taj što mnogo veći procenat učenika u Norveškoj pohađa potpuno integrisani školski sistem“, kaže Lundemoen. „Španija i Poljska, posebno, imaju specijalne škole koje vode računa o učenicima sa poteškoćama u ponašanju. Takođe verujem da se za veći deo dečaka veći fokus na teorijske studije doživljava kao zahtevniji i manje relevantan. Nije tako. devojke ne uživaju u praktičnim predmetima, ali mogu bolje da ‘tolerišu’ akademske aspekte.
„Na sreću, klatno počinje da se okreće u suprotnom smeru. Na primer, pogledajte nalaze iz evaluacije takozvane šestogodišnje reforme norveške vlade, ili šeme grantova osmišljene da promoviše praktičniji naglasak u nastavi, kao i kao uvođenje novih reformi u osnovno i niže srednje obrazovanje“, kaže on.
Zašto je dečakova percepcija nepravednosti tako izražena?
„Verujem da ovde postoji veza sa disciplinskim sankcijama koje preduzimaju škole i nastavnici kao odgovor na ometajuće ponašanje i glumu, čemu su dečaci skloniji“, kaže Lundemoen. „Manje je uobičajeno da se devojke eksternalizuju tako vidljivo i fizički kada su frustrirane. To im omogućava da budu otpornije na okolinu“, kaže on.
Lundemoen takođe ističe da dečaci mnogo vremena provode igrajući se i manje učestvuju u organizovanim aktivnostima van školskih časova.
„Mislim da možda postoji nesklad između onoga što dečaci rade u školi i onoga što se dešava kod kuće“, dodaje on. „Možda smo kao roditelji previše vešti da im organizujemo stvari. Dečaci ne uspevaju da steknu dovoljno društvenih i emocionalnih veština koje su im potrebne da bi se uhvatili u koštac sa izazovima i otporima na koje nailaze u školskom okruženju“, kaže Lundemoen.
Istraživači SINTEF-a zaključuju svoju studiju sa brojnim predlozima.
„Škole moraju usvojiti holistički pogled ako žele da se pozabave mnogim faktorima koji doprinose iskustvu učenika u lošem školskom okruženju“, kaže Mari Gunes. „Takođe smatramo da je prikladno da se mere usmere na određene grupe učenika, posebno se fokusirajući na dečake i učenike oba pola u višim razredima“, kaže ona.
