Slepi miševi nose neke od najsmrtonosnijih zoonoza koje mogu da zaraze i ljude i životinje, kao što su ebola i COVID-19. U nedavno objavljenom članku u časopisu Cell Genomics, istraživački tim iz Teksasa A&M otkrio je da su neke vrste slepih miševa zaštićene od virusa koje nose jer obično razmenjuju imune gene tokom sezonskog parenja.
„Razumevanje kako su slepi miševi razvili toleranciju na viruse može nam pomoći da naučimo kako ljudi mogu bolje da se bore protiv novonastalih bolesti“, rekla je dr Nikol Foli sa Teksaške škole za veterinarsku medicinu i biomedicinske nauke (VMBS). „Kao genomisti, naš rad često postavlja osnovu za istraživanje naučnika koji direktno proučavaju prenos virusa. Možda razvijaju vakcine za bolesti ili prate ranjivu populaciju životinja. Svi zavisimo jedni od drugih kako bismo ostali ispred sledeće pandemije.“
Pošto su slepi miševi često imuni na bolesti koje nose, Foli i dr Bil Marfi, profesor na VMBS-ovom odeljenju za veterinarske integrativne bionauke, veruju da bi proučavanje imuniteta na bolesti slepih miševa moglo da bude ključ za sprečavanje sledeće globalne pandemije.
„Zbog pandemije COVID-19, predviđanje i prevencija izbijanja su pred očima istraživača i javnosti“, rekao je Folei. „Nekoliko vrsta slepih miševa tolerantno je na viruse koji su štetni po ljudsko zdravlje, što znači da postaju rezervoari za bolesti—oni nose viruse, ali što je najvažnije, ne razvijaju simptome.
Tajna ponašanja u rojenju
Da bi tačno otkrili kako su slepi miševi razvili toleranciju na ove smrtonosne viruse, Folei, Murphi i njihovi međunarodni istraživački partneri su mapirali evoluciono stablo slepih miševa Miotis, nešto za šta su znali da je ključno u pokušaju da identifikuju koji bi geni mogli biti uključeni.
„Miotis slepi miševi su drugi po veličini rod sisara, sa preko 140 vrsta“, rekla je ona. „Nalaze se skoro širom sveta i ugošćuju veliku raznolikost virusa.
Da bi se povećale poteškoće povezane sa otkrivanjem odnosa među vrstama, Miotis i druge vrste slepih miševa takođe učestvuju u rojenju tokom parenja.
„Možete da zamislite rojevno ponašanje kao društveno okupljanje; ima mnogo aktivnosti letenja, povećane komunikacije i mešanja među vrstama; za slepe miševe, to nije drugačije kao odlazak u klub,“ rekao je Foli.
Što komplikuje stvari za istraživače, rojenje stvara povećan broj hibrida – pojedinačnih slepih miševa sa roditeljima iz različitih vrsta.
„Problem sa slepim miševima Miotis je što postoji toliko vrsta, oko 130, ali sve izgledaju veoma slično“, rekao je Folei. „Može biti veoma teško razlikovati ih jedan od drugog, a onda hibridizacija to čini još težim. Ako pokušavamo da mapiramo kako su ovi slepi miševi evoluirali kako bismo razumeli njihov imunitet na bolesti, budući da možemo da kažemo ko je ko veoma važno.“
Rasplet hibridizacije
Imajući ovo na umu, da bi napravili mapu pravih odnosa između slepih miševa Miotis, Folei i Murphi su prvo raspetljali genetski kod za hibridizaciju kako bi mogli jasnije da kažu koje su vrste koje.
„Sarađivali smo sa istraživačima iz Irske, Francuske i Švajcarske da sekvencioniramo genome 60 vrsta slepih miševa Miotis“, objasnila je ona. „To nam je omogućilo da shvatimo koji delovi DNK predstavljaju pravu evolucionu istoriju vrste i koji delovi su nastali hibridizacijom.“
Pošto je taj deo zagonetke rešen, istraživači su konačno uspeli da bliže ispitaju genetski kod kako bi videli kako bi mogao da rasvetli imunitet na bolesti.
Otkrili su da su imuni geni neki od onih koji se najčešće razmenjuju između vrsta tokom rojenja.
„Ponašanje rojenja je oduvek bilo pomalo misterija za istraživače“, rekao je Foli. „Sada imamo bolje razumevanje zašto se ovo konkretno ponašanje razvilo – možda da bi se promovisala hibridizacija, koja pomaže širenju korisnih varijanti imunoloških gena širom populacije.“
Folei i Marfijevi nalazi su otvorili vrata novim pitanjima o važnosti hibridizacije u evoluciji.
„Hibridizacija je igrala mnogo veću ulogu u našim nalazima nego što smo očekivali“, primetio je Foli. „Ovi rezultati su nas naveli da se zapitamo u kojoj meri je hibridizacija do sada zamaglila znanje genomičara o evolucionoj istoriji sisara. Sada se nadamo da ćemo identifikovati druge slučajeve u kojima je došlo do hibridizacije među sisarima i videti šta možemo da naučimo o tome kako oni su povezani, pa čak i kako i zašto su genomi organizovani na način na koji jesu“, rekla je ona.