U nedavnoj studiji, istraživači iz Helmholc Minhena i Univerzitetske bolnice Augsburg na čelu sa dr Aleksandrom Šnajder pokazuju da noćna toplota značajno povećava rizik od moždanog udara. Nalazi mogu doprineti razvoju preventivnih mera: sa njima se stanovništvo može bolje zaštititi od rizika klimatskih promena sa sve češćim vrućim noćima. Osim toga, znanje o posledicama vrućih noći može poboljšati negu pacijenata.
„Želeli smo da razumemo u kojoj meri visoke noćne temperature predstavljaju zdravstveni rizik“, kaže šef radne grupe za ekološke rizike u Helmholc Minhenu. „Ovo je važno jer klimatske promene uzrokuju da noćne temperature rastu mnogo brže od dnevnih.“
U svojoj studiji, objavljenoj u European Heart Journal, istraživači su analizirali podatke iz Univerzitetske bolnice u Augsburgu. Njegovo odeljenje za neurologiju prikupilo je podatke o oko 11.000 moždanih udara tokom 15 godina. Analiza pokazuje da ekstremne vrućine noću povećavaju rizik od moždanog udara za 7%.
„Stariji ljudi i žene su posebno ugroženi, a uglavnom se u klinikama dijagnostikuje moždani udar sa blagim simptomima nakon vrućih noći“, kaže glavni autor studije, dr Čeng He. „Naši rezultati jasno pokazuju da su prilagođavanja u urbanističkom planiranju i zdravstvenom sistemu izuzetno važna za smanjenje rizika koje predstavlja porast noćnih temperatura.
„Uspeli smo da pokažemo da je rizik od moždanog udara povezan sa visokim noćnim temperaturama značajno porastao u periodu od 2013. do 2020. godine u poređenju sa periodom od 2006. do 2012. godine“, rekao je prof. Michael Ertl, šef Jedinice za moždani udar i neurovaskularne radne grupe u Univerzitetska bolnica Augsburg, naglašava. Od 2006. do 2012. vrele noći su rezultirale sa dva dodatna moždana udara godišnje u oblasti istraživanja; od 2013. do 2020. godine bilo je 33 dodatna slučaja godišnje.
Istraživači planiraju da svoje nalaze učine primenljivim u praktičnim uslovima. U tom cilju rade na preporukama za strategije javne adaptacije i urbanog planiranja, kao što je smanjenje intenziteta urbanih toplotnih ostrva. Cilj je bolja zaštita stanovništva od uticaja noćnih vrućina.
Studija će takođe poslužiti kao osnova za dalja istraživanja za razvoj ciljanih preventivnih mera protiv faktora koji promovišu moždani udar. „Što se ranije sprovedu ove preventivne mere, to bolje“, kaže Šnajder.
Rezultati studije su takođe od velikog značaja za bolnice. Oni će ubuduće moći bolje da se prilagode učestalosti moždanih udara: Ako vremenska prognoza predviđa vruću noć, može se očekivati da će u klinike doći više slučajeva. Ovo omogućava klinikama da iz predostrožnosti obezbede više osoblja za brigu o pacijentima, objašnjava prof. Markus Nauman, direktor Neurološke univerzitetske bolnice u Augsburgu.
„Tropske noći“ su definisane korišćenjem takozvanog „Indeksa viška vrućih noći“ (HNE). Meri koliko temperatura raste iznad određene granične vrednosti noću. Granična vrednost je temperatura koja je prekoračena samo u 5% najtoplijih noći tokom celog perioda istraživanja.
U ovoj studiji, ova vrednost je 14,6°C. Ako temperature porastu iznad ove vrednosti noću, ovo se kategoriše kao tropska noć. HNE indeks sabira koliko su stepeni temperature iznad ovog praga tokom noćnih sati da bi se odredio intenzitet toplote.
