Naučnici su napravili iznenađujuće otkriće koje baca novo svetlo na ulogu koju je okeanska deoksigenacija (anoksija) igrala u jednom od najrazornijih događaja izumiranja u istoriji Zemlje. Njihovo otkriće ima implikacije na današnje ekosisteme – i služi kao upozorenje da je morsko okruženje verovatno više krhko nego što je očigledno.
Novo istraživanje, objavljeno danas u časopisu Nature Geosciences, sugeriše da je okeanska anoksija igrala važnu ulogu u narušavanju ekosistema i izumiranju u morskim sredinama tokom masovnog izumiranja trijasa i jure, velikog događaja izumiranja koji se dogodio pre oko 200 miliona godina.
Iznenađujuće, međutim, studija pokazuje da je globalni obim euksinije (ekstremnog oblika de-oksigeniranih stanja) bio sličan današnjem.
Istoriju Zemlje obeležilo je nekoliko velikih masovnih izumiranja, tokom kojih su globalni ekosistemi propali, a vrste izumrle. Čini se da su se svi prošli događaji izumiranja poklopili sa globalnim klimatskim i ekološkim poremećajima koji su obično dovodili do deoksigenacije okeana. Zbog toga je okeanska anoksija predložena kao verovatan uzrok izumiranja mora u to vreme, uz pretpostavku da bi rasprostranjenija pojava deoksigenacije dovela do većeg izumiranja.
Koristeći hemijske podatke iz drevnih naslaga muljnog kamena dobijenih iz bušotinskih jezgara u Severnoj Irskoj i Nemačkoj, međunarodni istraživački tim predvođen naučnicima iz Rojal Holoveja (UK), uključujući naučnike sa Škole prirodnih nauka Triniti koledža u Dablinu (Irska), kao i iz Utrehta Univerzitet (Holandija), uspeo je da poveže dva ključna aspekta povezana sa masovnim izumiranjem trijasa i jure.
Tim je otkrio da su se pulsevi u deoksigenaciji u plitkim morskim sredinama duž margina evropskog kontinenta u to vreme direktno podudarali sa povećanim nivoima izumiranja na tim mestima.
Daljnjom istragom — i što je još važnije — tim je takođe otkrio da je globalni obim ekstremne deoksigenacije prilično ograničen i sličan današnjem.
Micha Ruhl, docent na Triniti-ovoj školi prirodnih nauka i član istraživačkog tima, rekao je: „Naučnici dugo sumnjaju da deoksigenacija okeana igra važnu ulogu u narušavanju morskih ekosistema, što može dovesti do izumiranja vrsta u morskim sredinama. Proučavanje prošlih vremenskih intervala ekstremnih promena životne sredine zaista pokazuje da je to slučaj, što nas uči važnim lekcijama o potencijalnim prelomnim tačkama u lokalnim, kao i globalnim ekosistemima kao odgovor na klimatske sile.
„Međutim, najvažnije je da trenutni nalazi pokazuju da čak i kada je globalni obim deoksigenacije sličan današnjem, lokalni razvoj anoksičnih uslova i naknadne lokalno povećane stope izumiranja mogu kaskadirati u rasprostranjenom ili globalnom kolapsu ekosistema i izumiranju, čak i u oblastima gde nije došlo do deoksigenacije.
„To pokazuje da globalni morski ekosistemi postaju ranjivi, čak i kada su poremećena samo lokalna sredina duž ivica kontinenata. Razumevanje ovakvih procesa je od najveće važnosti za procenu današnje stabilnosti ekosistema i povezane snabdevanje hranom, posebno u svetu u kome je morski Predviđa se da će se deoksigenacija značajno povećati kao odgovor na globalno zagrevanje i povećano oticanje hranljivih materija sa kontinenata.“
Proučavanje prošlih događaja globalnih promena, kao što je prelaz između perioda trijasa i jure, omogućava naučnicima da razdvoje posledice globalnih klimatskih i ekoloških promena i ograniče fundamentalne procese Zemljinog sistema koji kontrolišu prelomne tačke u Zemljinim ekosistemima.
