U poređenju sa odraslima, deca brzo uče, njihov mozak u razvoju upija informacije zapanjujućim tempom. Nekako njihovi neuroni ne samo da lakše ugrađuju nova znanja, već ih čvrsto drže, čak i u stalnoj bujici novih iskustava.
Sada je tim neuronaučnika sa Univerziteta u Regensburgu u Nemačkoj i Univerziteta Braun u SAD možda otkrio šta mlade mozgove čini tako efikasnim.
Sve se svodi na jedinjenje u mozgu poznatoj kao GABA (gama-aminomaslačna kiselina) koja raste kod dece tokom i nakon učenja, pretvarajući njihove mlade mozgove u „uber sunđere“.
„Često se pretpostavlja da deca uče efikasnije od odraslih, iako je naučna podrška ovoj pretpostavci, u najboljem slučaju, bila slaba“, kaže koautor studije Takeo Vatanabe, kognitivni psiholog sa Univerziteta Braun.
Tragajući za uključenim mehanizmima mozga, tim je koristio naprednu tehniku neuroimaginga nazvanu funkcionalni MRS (fMRS) da indirektno izmeri koncentraciju GABA u vizuelnom korteksu dece tokom aktivnosti vizuelnog učenja kako bi video kako se razlikuje od odraslih.
Merenja su izvršena kod 55 dece uzrasta od 8 do 11 godina i 56 odraslih između 18 i 35 godina, obuhvatajući tri različita perioda: pre početka zadatka vizuelnog učenja, tokom procesa učenja i nakon završetka aktivnosti.
Rezultati su pokazali da nivoi GABA kod odraslih ostaju dosledni tokom celog eksperimenta. U međuvremenu, nivoi GABA kod dece su bili mnogo avanturističkiji.
„Ono što smo otkrili je brz porast GABA kod dece, povezan sa učenjem“, kaže Vatanabe. I to ne samo tokom učenja – visoki nivoi GABA trajali su iu periodu nakon učenja.
GABA je hemijski glasnik u mozgu za koji se zna da je važan u procesu učenja novih informacija. Takođe igra ključnu ulogu u stabilizaciji, ‘periodu hlađenja’ nakon učenja u kojem se krhke nove neuronske mreže konsoliduju i informacije uspešno čuvaju.
Ali ako se nešto novo nauči tokom perioda hlađenja, pojavljuje se fenomen koji se zove ‘retrogradna interferencija’, gde se prethodno naučene informacije poništavaju ili uništavaju – one izmiču iz našeg mozga.
Zamislite to kao da ostavite pitu da se ohladi nakon što je izvadite iz rerne. Odmaranje daje skrobovima u punjenju priliku da se stegnu u gel koji će sve uredno držati na mestu. Međutim, ako sečete u pitu tokom perioda hlađenja, vrući fil će teći i izliti.
Sa novim znanjem o nivoima GABA kod dece na brodu, tim je zatim sproveo eksperimente ponašanja da vidi da li je to ono što omogućava da se vizuelno učenje brže stabilizuje. Ono što su otkrili bilo je zapanjujuće.
Odraslima je bio potreban „period hlađenja“ od sat vremena da bi se stabilizovali. Međutim, deca su mogla ponovo da nauče u roku od 10 minuta, a da ne ponište ono što su prethodno naučila. Drugim rečima, zahvaljujući visokim nivoima GABA, njihova pita se postavlja mnogo brže.
„Otkrili smo da se otpornost na retrogradne smetnje i stoga stabilizacija zaista dogodila u roku od nekoliko minuta nakon završetka treninga kod dece, dok je učenje bilo u krhkom stanju kod odraslih najmanje jedan sat nakon treninga“, napisali su istraživači u svom radu.
„Ova brza stabilizacija učenja kod dece omogućava im da nauče više predmeta u datom vremenskom periodu i čini učenje efikasnijim kod dece nego kod odraslih“, objašnjava psiholog i kognitivni neuronaučnik Sebastijan Frank, koautor studije na Univerzitetu. u Regenzburgu u Nemačkoj.
Istraživači su takođe otkrili da uzastopne sesije učenja dodatno povećavaju koncentraciju GABA kod dece, omogućavajući još bržu stabilizaciju prethodnog učenja.
„Naši rezultati stoga ukazuju na GABA kao ključnog igrača u efikasnijem učenju kod dece“, kaže Frank.
Iako treba napomenuti da je ova studija rađena u vizuelnom učenju, Vatanabe veruje da se ovi nalazi mogu generalizovati na druge vrste učenja koje uključuju pamćenje.
Uzbudljivo, ovi nalazi bi se mogli koristiti da pomognu odraslima da uče efikasnije.
„Na primer, mogla bi se razviti nova tehnologija ili terapija za povećanje količine GABA u mozgu odraslih“, kaže Vatanabe. „To je jedna od mogućih aplikacija.“
