U viralnom TikTok video snimku sa više od 10 miliona pregleda, doktorantka neuronauka Emili Mekdonald govori o tri stvari koje radi svakog dana da zaštiti svoj mozak – da ne koristi telefon ujutru, misli pozitivne misli i izbegava prerađenu hranu.
Savet koji McDonald daje u svom videu nije loš savet, rekla su dva neuronaučnika za Insajder. Ali postoji još mnogo toga za održavanje zdravlja mozga i nauke iza toga.
Jason Shepherd, vanredni profesor neurobiologije na Univerzitetu Juta, i Talia Lerner, docent neuronauke na Univerzitetu Northvestern, rekli su za Insajder šta rade da bi svoj mozak održao zdravim.
Praktikovanje dobre higijene sna i spavanje od šest do osam sati svake noći jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za zdravlje vašeg mozga, rekao je Shepherd za Insajder. Cilj mu je da bude zatvoren oko šest do sedam sati noću.
Spavanje pomaže mozgu da obradi nove informacije, formira sećanja, ojača nove koncepte i ideje i ukloni toksične nakupine proteina poznatih kao amiloidni plakovi koji se obično akumuliraju u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Spavanje takođe pomaže u jačanju plastičnosti mozga, sposobnosti mozga da se prilagodi novim situacijama i iskustvima. I što više vaš mozak može da se prilagodi novim izazovima, to više možete poboljšati i sačuvati svoju kognitivnu funkciju kako starite, pokazalo je istraživanje.
Šepard je rekao da takođe svakodnevno vežba kako bi održao mozak zdravim, jer redovna vežba povećava protok krvi u mozgu, a snažno srce pomaže da pumpa dovoljno krvi u mozak da bi održao optimalan rad.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno vežbaju imaju manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, a vežbanje takođe može odložiti kognitivni pad kako ljudi stare.
Zvanična preporuka CDC-a je 150 minuta nedeljno umerene vežbe, ali ipak i kad god možete da pokrenete svoje telo, bolje je nego ništa, rekao je Shepherd.
Za njega to obično znači da šeta svoje pse nekoliko milja jednom ili dva puta dnevno i da sudi ragbi utakmice vikendom.
Usamljenost može naškoditi mentalnom zdravlju osobe, emocionalnom blagostanju i zdravlju mozga, pa je važno ostati povezan sa drugima, rekao je Lerner.
„Uopšteno govoreći, ljudi sa jakim društvenim mrežama imaju tendenciju da žive duže“, rekao je Lerner. „Provođenje vremena sa drugim ljudima je dobro za vaš emocionalni život, što je dobro za zdravlje mozga.“
Studije pokazuju da jake društvene veze takođe mogu smanjiti rizik od depresije i anksioznosti i pomoći ljudima da se bolje nose sa poteškoćama.
Ali ostati povezan sa drugima može biti izazov, posebno kako starite, rekao je Lerner. Sa prijateljima raštrkanim širom zemlje, Lerner je rekla da koristi društvene mreže i aplikacije za razmenu poruka kako bi joj pomogla da ostane u kontaktu sa voljenima.
Takođe redovno volontira u školi za svoju decu kako bi upoznala druge roditelje u svojoj zajednici.
„Čak i ako nemate decu, volonterski rad je koristan i dobar za vas“, rekao je Lerner.
Izlaganje novim ljudima, mestima i izazovima može održati vaš um oštrim, poboljšati plastičnost mozga i ojačati vaš mozak, rekao je Shepherd.
Shepherd to praktikuje u svom životu putujući na nova mesta i doživljavajući druge kulture. Takođe voli da se bavi hobijima van svog rada kao istraživač i profesor, poput fotografije i slušanja klasične muzike.
Ali isprobavanje novih stvari ne znači nužno da treba da trošite novac na putovanja ili da se bavite novim hobijem.
To može biti jednostavno kao pokušaj teške zagonetke koju do sada niste radili ili stavljanje u nova društvena okruženja gde vaš mozak može naučiti da se prilagođava različitim ljudima.
„Mislim da mnogi od nas uđu u rutinu i navike u kojima svaki dan radimo istu staru stvar“, rekao je Shepherd. „Ali učenje novih stvari pomaže u plastičnosti mozga, a ako ste u mogućnosti da nastavite da koristite svoj mozak na nove načine, možete imati bolje mentalne rezultate kako starite.“
Kako McDonald ističe u svom TikTok-u, prerađena hrana je povezana sa kognitivnim padom i povećanim rizikom od demencije.
Mnoge studije su pokazale da visoko obrađena hrana, poput upakovane robe ili pomfrita, može negativno uticati na opšte zdravlje i povećati rizik od zdravstvenih stanja, poput dijabetesa, visokog holesterola ili visokog krvnog pritiska.
Ove bolesti utiču na različite organe na različite načine, ali generalno mogu da naškode celom telu, uključujući i vaš mozak.
„Ako, na primer, imate visok krvni pritisak, možda ćete imati povećan rizik od problema sa mozgom, poput moždanog udara ili vaskularne demencije“, rekao je Lerner. „Dakle, postoji mnogo razloga zašto je visoko obrađena hrana loša za vas.“
Da bi vaš mozak i telo bili zdravi, ograničite prerađenu hranu i nastojite da jedete dobro zaokruženu ishranu voća, povrća, nemasnog mesa i celih žitarica.
„Vaš mozak nije nekako potpuno odvojen od vašeg tela, tako da su stvari koje su korisne za vaše telo takođe dobre za vaš mozak“, rekao je Lerner.
