Globalno, broj ljudi koji žive sa ili umiru od neuroloških stanja kao što su moždani udar, Alchajmerova bolest i druge demencije i meningitis značajno je porastao u poslednjih 30 godina zbog rasta i starenja globalne populacije, kao i povećane izloženosti na faktore rizika životne sredine, metabolizma i načina života. U 2021. godini, 3,4 milijarde ljudi iskusilo je stanje nervnog sistema, prema novoj velikoj analizi iz Globalne studije o teretu bolesti, povreda i faktora rizika (GBD) 2021, objavljenoj u The Lancet Neurology.
Analiza sugeriše da je u celom svetu ukupna količina invaliditeta, bolesti i prerane smrti — merenje poznato kao godine života prilagođene invalidnosti (DALIs) — uzrokovano neurološkim stanjima porastao za 18% u poslednjih 31 godinu, porastao sa oko 375 miliona godine zdravog života izgubljenog 1990. na 443 miliona godina 2021.
Apsolutni broj DALI raste velikim delom zbog starenja i rastuće populacije širom sveta.
Međutim, ako se uticaj demografije ukloni kroz standardizaciju starosti, stope DALI-a i smrtnih slučajeva uzrokovanih neurološkim stanjima su se smanjile za oko trećinu (27% i 34% respektivno) širom sveta od 1990. godine – uglavnom zbog bolje svesti, vakcinacije i globalni napori u prevenciji za neka stanja kao što su tetanus (93% smanjenje u starosnoj standardizovanoj stopi DALI-a), meningitis (smanjenje od 62%) i moždani udar (smanjenje od 39%).
Prvih 10 faktora koji doprinose neurološkom gubitku zdravlja u 2021. su moždani udar, neonatalna encefalopatija (povreda mozga), migrena, Alchajmerova bolest i druge demencije, dijabetička neuropatija (oštećenje nerava), meningitis, epilepsija, neurološke komplikacije od prevremenog rođenja, poremećaj autističnog spektra, karcinomi nervnog sistema. Neurološke posledice COVID-19 (kognitivno oštećenje i Gijen-Bareov sindrom) rangirane su na 20. mestu, što predstavlja 2,48 miliona godina zdravog života izgubljenih 2021.
Najčešći neurološki poremećaji u 2021. bili su glavobolje tenzionog tipa (oko 2 milijarde slučajeva) i migrene (oko 1,1 milijarda slučajeva). Dijabetička neuropatija je najbrže rastuća od svih neuroloških stanja.
„Broj ljudi sa dijabetičkom neuropatijom se više nego utrostručio na globalnom nivou od 1990. godine, popevši se na 206 miliona 2021. godine“, rekla je ko-stara autorka dr Lijan Ong sa Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME), Univerziteta u Vašingtonu. „Ovo je u skladu sa povećanjem globalne prevalencije dijabetesa.“
Sadašnja studija se zasniva na prethodnim GBD analizama kako bi pružila najveću i najsveobuhvatniju analizu za upoređivanje prevalencije i tereta (bolesti i smrti) poremećaja nervnog sistema između zemalja na globalnom nivou između 1990. i 2021. godine—proširujući broj proučavanih neuroloških stanja 15 do 37 koji se protežu od rođenja do kasnijeg života.
Da bi bolje prikazali da se neurološki poremećaji mogu javiti u bilo kojoj fazi života, po prvi put, saradnici GBD 2021 za poremećaje nervnog sistema proučavali su neurorazvojne poremećaje i neurološka stanja kod dece i otkrili da su oni odgovorni za skoro petinu (18%) svih DALIs u 2021. godini, što predstavlja 80 miliona godina zdravog života izgubljenog širom sveta.
„Svaka zemlja sada ima procene svog neurološkog opterećenja na osnovu najboljih dostupnih dokaza“, rekao je glavni autor dr Džejmi Štajnmic iz IHME. „Kao vodeći svetski uzrok ukupnog opterećenja bolestima, i sa brojem slučajeva koji je porastao za 59% u svetu od 1990. godine, stanja nervnog sistema moraju se rešavati kroz efikasne, kulturno prihvatljive i pristupačne strategije prevencije, lečenja, rehabilitacije i dugotrajne nege.
Studija, sprovedena kako bi se informisala o tekućim naporima za zagovaranje i podizanje svesti, podržaće Međusektorski globalni akcioni plan SZO za epilepsiju i druge neurološke poremećaje 2022–2031 (IGAP) koji ima za cilj da smanji uticaj i opterećenje neuroloških poremećaja i poboljša kvalitet života osobe sa neurološkim poremećajima, kao i njihovi negovatelji i porodice.
Sve u svemu, procene otkrivaju upadljive razlike u opterećenju nervnog sistema između svetskih regiona i nivoa nacionalnog dohotka. U azijsko-pacifičkim i Australazijskim regionima sa visokim prihodima – regionima sa najboljim neurološkim zdravljem – stopa DALI-a i smrtnih slučajeva bila je ispod 3.000, odnosno 65 na 100.000 ljudi, 2021. godine. U ovim regionima, moždani udar, migrena, demencija, dijabetička neuropatija i poremećaji iz autističnog spektra predstavljaju najveći gubitak zdravlja.
Nasuprot tome, u najgorim regionima zapadne i centralne podsaharske Afrike, stopa DALI-a i smrtnih slučajeva bila je do pet puta veća (preko 7.000 i 198 na 100.000 ljudi, respektivno) 2021. godine, sa moždanim udarom, neonatalnom encefalopatijom ( povreda mozga), demencija i meningitis koji najviše doprinose izgubljenim godinama zdravog života.
„Gubitak zdravlja nervnog sistema nesrazmerno utiče na mnoge od najsiromašnijih zemalja delom zbog veće prevalencije stanja koja pogađaju novorođenčad i decu mlađu od 5 godina, posebno komplikacija i infekcija povezanih sa porođajem“, rekao je dr Tarun Dua, šef odeljenja za zdravlje mozga SZO i jedan od ko-starih autora studije.
„Poboljšano preživljavanje novorođenčadi dovelo je do povećanja dugotrajne invalidnosti, dok ograničen pristup uslugama lečenja i rehabilitacije doprinosi mnogo većem udelu smrtnih slučajeva u ovim zemljama.
Autori ističu da je od 2017. godine samo četvrtina zemalja širom sveta imala poseban budžet za neurološka stanja, a samo oko polovine je imalo kliničke smernice. Štaviše, medicinsko osoblje koje brine o osobama sa neurološkim stanjima je neravnomerno raspoređeno širom sveta, pri čemu zemlje sa visokim prihodima imaju 70 puta više neurologa na 100.000 pojedinaca nego LMIC.
„Budući da mnogim neurološkim stanjima nedostaju lekovi i pristup medicinskoj nezi je često ograničen, razumevanje faktora rizika koji se mogu promeniti i opterećenja neuroloških stanja koje se može izbeći je od suštinskog značaja za suzbijanje ove globalne zdravstvene krize“, rekla je ko-voditelj dr Katrin Seeher, Mentalno zdravlje. Specijalista u Jedinici za zdravlje mozga SZO.
Studija je kvantifikovala udeo opterećenja nervnog sistema koji se potencijalno mogao sprečiti eliminisanjem poznatih faktora rizika za moždani udar, demenciju, multiplu sklerozu, Parkinsonovu bolest, encefalitis, meningitis i intelektualnu onesposobljenost.
Analiza sugeriše da bi modifikovanje 18 faktora rizika tokom životnog veka osobe — što je najvažnije, visokog sistolnog krvnog pritiska (57% DALI-a) — moglo sprečiti 84% globalnih DALI-a od moždanog udara.
Pored toga, procene sugerišu da bi kontrola izloženosti olovu mogla da smanji teret intelektualne nesposobnosti za 63%, dok bi smanjenje visokog nivoa glukoze u plazmi natašte na normalne nivoe moglo da smanji teret demencije za oko 15%.
„Neurološko opterećenje širom sveta raste veoma brzo i u narednim decenijama će staviti još veći pritisak na zdravstvene sisteme“, rekao je ko-stariji autor dr Valeri Fejgin, direktor Nacionalnog instituta za moždani udar i primenjenu neuronauku Univerziteta Okland na Novom Zelandu.
„Ipak, mnoge trenutne strategije za smanjenje neuroloških stanja imaju nisku efikasnost ili nisu dovoljno korišćene, kao što je slučaj sa nekim od najbrže rastućih, ali u velikoj meri sprečivih stanja kao što su dijabetička neuropatija i neonatalni poremećaji. Za mnoga druga stanja, ne postoji lek, naglašavajući važnost većeg ulaganja i istraživanja novih intervencija i potencijalno promenljivih faktora rizika“.
„Stanja nervnog sistema uključuju infektivne i vektorske bolesti i povrede, kao i nezarazne bolesti i povrede, što zahteva različite strategije za prevenciju i lečenje tokom života“, rekao je Štajnmec
„Nadamo se da naši nalazi mogu pomoći kreatorima politike da sveobuhvatnije shvate uticaj neuroloških stanja i na odrasle i na decu da informišu o ciljanijim intervencijama u pojedinačnim zemljama, kao i da usmere tekuće napore za podizanje svesti i zagovaranje širom sveta.
Uprkos ovim važnim nalazima, autori primećuju nekoliko ograničenja, uključujući da, iako su dali sve od sebe da obuhvate sav gubitak zdravlja nervnog sistema, neki uslovi su izostavljeni jer nisu mogli da izoluju neurološke komponente, uključujući infekcije kao što je HIV, koji ima veliki uticaj u mnogim delovima sveta. Iako studija koristi najbolje dostupne dokaze, procene su ograničene kvantitetom i kvalitetom podataka, posebno u LMIC.
Pišući u povezanom komentaru, profesor Volfgang Grisold, predsednik Svetske federacije neurologije, London, UK (koji nije bio uključen u studiju), kaže: „Ovaj važan novi izveštaj GBD naglašava da je teret neuroloških stanja veći nego ranije U sledećoj iteraciji, više pažnje treba posvetiti neuromišićnim bolestima, efektima raka na nervni sistem i neuropatskom bolu.“
„Upoređivanje invaliditeta uzrokovanih stanjima sa epizodičnom pojavom u odnosu na one koji uzrokuju trajnu i progresivnu bolest ostaće izazov, jer efekti na pojedince značajno variraju.“
