Naše oči nam pomažu da sagledamo svet oko nas i mogu otkriti mnogo o našim unutrašnjim svetovima, od onoga što možda zamišljamo do ranih znakova gubitka sluha.
Misteriozno, naše oči se takođe mogu promeniti sa našim dahom. U novoj studiji, istraživači u Švedskoj i Holandiji otkrili su da veličina zenica varira sa svakim udahom i izdisajem.
Više od 100 godina razumeli smo da zenice reaguju na mnogo više od svetlosti, ali studije o tome da li se ove crne rupe bez dubine šire i skupljaju sa našim dahom bile su kontradiktorne.
Neka istraživanja sugerišu da se zenice šire dok udišemo, dok je pregled iz 2022. otkrio da postoje „neubedljivi dokazi“ za ovaj fenomen.
Tako su neuronaučnik Martin Šefer sa Instituta Karolinska u Švedskoj i njegove kolege krenuli da se pozabave ograničenjima prethodnih studija. U nizu eksperimenata, tim je koristio specijalnu kameru za merenje veličine zenica kod više od 100 volontera dok su bili u mirovanju i obavljali vizuelni zadatak.
„Veličina zenice konstantno dostiže svoj minimum oko početka udisanja i maksimum tokom izdisaja“, pišu istraživači u svom izveštaju, koji trenutno čeka recenziju od strane kolega.
Isti obrazac je bio prisutan kada su volonteri obavljali jednostavan vizuelni zadatak ili samo zurili u jedno mesto, kada su disali kroz nos ili usta.
Ovo je u suprotnosti sa prethodnim publikacijama u kojima se tvrdi da su zenice najmanji kada izdišete. Veličina zenice ipak ima brojne uticaje, tako da je Šeferu i timu bilo potrebno nekoliko ciklusa disanja da ukažu na njihovo suptilno pridržavanje našeg ciklusa disanja. Ovo može objasniti neke od prethodnih kontradiktornih rezultata.
„Da li je ovo samo artefakt?“ Šefer je rekao Majklu Le Pejdžu u Nev Scientist-u. „Ili iza toga postoji neka svrha? Još ne znamo.“
Ali istraživači imaju neke teorije o ovim veličinama plesnih zenica. Prethodne studije sugerišu da su manji zenici bolji u razlikovanju detalja, dok su veće zenice bolje u otkrivanju slabih nadražaja.
„Naši nalazi nagoveštavaju mogućnost da sama vizuelna percepcija može da se kreće između optimizacije za diskriminaciju tokom udisanja i detekcije tokom izdisaja u jednom dahu“, pišu Šefer i tim.
Veličina zenica se takođe menja u zavisnosti od emocionalnih stanja (poput širenja u strahu), fizičkog uzbuđenja i kao odgovor na lekove (kao što je povećanje kao odgovor na antidepresive).
Lekari mogu da koriste naše zenice za merenje nivoa svesti i otkrivanje stanja mentalnog zdravlja, tako da bi bolje razumevanje njihovog ponašanja postalo moćniji dijagnostički indikator.
Naučnici su nedavno identifikovali mehanizam iza barem nekih od ovih promena, ali baš kao i kod pridržavanja veličine zenice našem ciklusu disanja, zašto se mnoge od ovih promena dešavaju ostaje misterija.
