Istraživanje predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Hamburgu, Nemačka (2–6. oktobar) pokazalo je da je teška hipoglikemija više nego dvostruko češća među odraslim osobama sa dijabetesom koji se bore da priušte hranu.
Teška hipoglikemija nastaje kada nivo šećera u krvi osobe padne do te mere da može izazvati gubitak svesti, napade, komu i, u retkim slučajevima, smrt.
Teška hipoglikemija je retka kod ljudi sa dijabetesom, osim ako ne uzimaju insulin ili sekretagoge – dve najčešće propisane klase lekova za dijabetes. Kada ljudi uzimaju insulin ili sekretagoge, teška hipoglikemija se javlja prvenstveno kao neželjeni efekat njihovih lekova.
Analiza podataka iz SAD otkrila je da je teška hipoglikemija bila 2,2 puta češća kod ljudi koji su iskusili nesigurnost hrane.
Poznato je da nesigurnost hrane utiče na zdravlje, ali je bilo malo istraživanja u stvarnom svetu o njenom uticaju na stope teške hipoglikemije.
U prvom istraživanju te vrste, dr Aleksandrija Racki-Leving sa Zapadnog univerziteta, London, Ontario, Kanada, i kolege sproveli su sekundarnu analizu podataka iz studije iNPHORM u celoj SAD: 12-mesečno prospektivno panel istraživanje stvarnih -svetski rizik od hipoglikemije.
Njihova analiza je obuhvatila 1.001 odraslu osobu (49,6% muškaraca) sa dijabetesom tipa 1 (T1D, 16,1%) ili dijabetesom tipa 2 (T2D) koji su bili lečeni, najmanje godinu dana, insulinom i/ili sekretogogima. Učesnici su u proseku imali 51 godinu i srednje trajanje dijabetesa je bilo 12 godina.
Upitnici na početku (proleće 2020.) i tokom 12 uzastopnih meseci prikupljali su podatke o karakteristikama ispitanika i učestalosti teške hipoglikemije. Na osnovu smernica za standarde nege Američkog udruženja za dijabetes, teška hipoglikemija je definisana kao niska koncentracija glukoze u krvi 3. nivoa, bez obzira na vrednost glukoze u krvi, što izaziva izmenjen mentalni i/ili fizički status koji zahteva profesionalnu ili neprofesionalnu pomoć za oporavak.
Na početku, učesnicima je postavljeno ovo skrining pitanje: „U proteklih 12 meseci, da li ste ikada smanjili veličinu obroka ili preskočili obroke jer nije bilo dovoljno hrane?“ Oni koji su odgovorili sa „da“ klasifikovani su kao oni koji su iskusili nesigurnost hrane.
Otprilike jedan od pet učesnika rekao je da je iskusio nesigurnost hrane; stope su bile slične kod T1D (18,6%) i T2D (20,4%). Među ovim pojedincima, preko polovine je doživelo najmanje jedan događaj nivoa 3 u protekloj godini.
Autori su izvršili multivarijabilnu regresiju kako bi utvrdili da li je nesigurnost hrane izazvala veće stope teške hipoglikemije. Njihova analiza je otkrila da su, nakon prilagođavanja potencijalnim zbunjujućim faktorima (starost, godišnji bruto prihod domaćinstva, osiguranje, životni aranžmani i tip dijabetesa), oni koji su iskusili nesigurnost u hrani imali nešto više od dva puta više teških hipoglikemijskih događaja tokom proučavane godine od onih koji nisu izloženi nesigurnosti hrane.
Dr Ratzki-Leeving je rekao: „Ovo je prva prospektivna studija zasnovana na zajednici koja se bavi uticajem nesigurnosti hrane na stope (teške) hipoglikemije nivoa 3 kod odraslih u SAD sa dijabetesom na insulinu i/ili sekretagogu.
„Pokazali smo da je nesigurnost hrane alarmantno česta u ovoj populaciji i da više nego udvostručuje stopu teške hipoglikemije.“
„Preporučujemo kliničarima da koriste naše pitanje za skrining i da budu budni kada upravljaju osobama sa nesigurnom hranom prepisanim insulinom ili sekretagogama. Strategije javnog zdravlja za rešavanje problema nesigurnosti hrane takođe su od vitalnog značaja za sprečavanje teške hipoglikemije i njenih dubokih posledica.“
Kratkoročno gledano, teška hipoglikemija može izazvati opasne simptome (kao što su napadi i koma) i nezgode. Takođe može dovesti do slabljenja svesti o hipoglikemiji (smanjena sposobnost opažanja pada nivoa glukoze u krvi), što zauzvrat može povećati rizik od budućih događaja hipoglikemije.
„Dugotrajna, teška hipoglikemija je povezana sa oštećenjem nerava i srca, kao i preranom smrtnošću. Ovi efekti imaju značajne direktne i indirektne ekonomske troškove.“
„Na kraju, naša studija otkriva ključnu priliku za smanjenje tereta teške hipoglikemije povezane sa dijabetesom, uz poboljšanje opšteg zdravlja. Rezultati su blagovremeni s obzirom na rastuće troškove života, ne samo u SAD već i širom sveta.“
