Istraživači koji analiziraju DNK ljudi sa rakom bubrega širom sveta pronašli su dokaze o nepoznatom okidaču koji bi mogao da objasni dugogodišnju misteriju zašto neke zemlje imaju veću incidencu bolesti.
U radu objavljenom u časopisu Priroda, naučnici iz tima Mutographs Cancer Grand Challenges, sa sedištem u Vellcome Sanger institutu, Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka i velikoj grupi međunarodnih saradnika, opisuju kako su analizirali uzorke tumora i krvi od 962 osobe. sa rakom bubrega iz celog sveta i otkrili genetske mutacije ili ‘otiske prstiju’ nepoznatog mutagena prisutnog u velikom broju njih.
Ovaj okidač može biti nešto u okruženju, kao što je hemikalija, iako istraživači nisu mogli da ga identifikuju kao deo ovog istraživanja.
Karcinomi su sadržali više mutacija u zemljama sa većom incidencom raka bubrega. Istraživači sugerišu da bi mutacija – koju je tim označila SBS40b – mogla biti uzrokovana misteriozni faktor životne sredine.
„Ovo otkriće je izvanredno. To je kao da nismo svesni da pušenje postoji kao navika, a da ipak pronađemo mutacioni potpis izazvan duvanskim dimom u genomima raka iz celog sveta. Odavde ćemo proširiti i poboljšati naše razumevanje međunarodnih geografskih razlika u potpisu SBS40b“, kaže profesor Sir Mike Stratton, vođa tima Mutographs, Vellcome Sanger Institute.
„Proučićemo navike, stil života i okruženje pacijenata koji su velikodušno donirali svoje uzorke, da bismo otkrili koja izloženost izaziva ovaj potpis i istražićemo da li se to može izbeći u budućnosti.
Svake godine u Velikoj Britaniji se dijagnostikuje oko 13.800 novih slučajeva raka bubrega, a bolest je odgovorna za oko 4.800 smrtnih slučajeva godišnje.
Ova studija je obuhvatila 11 zemalja, uključujući preko 100 uzoraka iz Velike Britanije. Ostale zemlje učesnice uključivale su Češku Republiku i Rusiju, koje imaju neke od najvećih stopa incidencije raka bubrega na svetu.
Rak bubrega ima visoku stopu incidencije u centralnoj i severnoj Evropi, posebno u Češkoj i Litvaniji, a broj slučajeva je porastao u zemljama sa visokim prihodima — uključujući Veliku Britaniju — poslednjih decenija. Iako su gojaznost, hipertenzija i pušenje poznati faktori rizika za rak bubrega, oni ne uzimaju u obzir geografsku varijaciju bolesti.
Većina karcinoma sadrži hiljade mutacija koje su se javile tokom života pojedinca. Ove mutacije mogu biti uzrokovane greškama koje prave ćelije tokom procesa kao što je deoba ćelija, ili izlaganjem kancerogenima kao što su ultraljubičasto svetlo ili duvanski dim. Svaki od ovih procesa izaziva svoj poseban obrazac mutacija, poznat kao „mutacioni potpis“.
Analizom ovih potpisa možemo razumeti više o tome šta je uopšte izazvalo rak.
U radu, Cancer Grand Challenges tim opisuje kako su istraživali mutacije ispitujući 962 slučaja karcinoma bubrežnih ćelija bistrih ćelija, najčešćeg tipa raka bubrega, iz 11 zemalja. Pored sekvenci genoma karcinoma, analizirani su podaci o polu, starosti pri postavljanju dijagnoze i važnim faktorima rizika kao što su visok BMI, hipertenzija i pušenje duvana.
Izvukli su potpise mutacija iz genoma raka svakog pacijenta i uporedili ih sa onima koji se nalaze u bazi podataka Katalog somatskih mutacija u raku (COSMIC), najvećoj bazi podataka o mutacijama raka na svetu.
Jedan mutacioni potpis koji nije bio u bazi podataka bio je SBS40b. Bio je prisutan kod karcinoma iz svih 11 zemalja, a prosečno mutaciono opterećenje – broj mutacija u svakom karcinomu – u svakoj zemlji je u korelaciji sa incidencom raka bubrega u toj zemlji.
To znači da što je više mutacija SBS40b pronađeno u uzorcima raka bubrega iz neke zemlje, to je više ljudi dijagnostikovano sa rakom bubrega u toj zemlji. Najveća mutaciona opterećenja bila su u Češkoj i Litvaniji.
Program Mutographs nastoji da napravi radikalan napredak u borbi protiv najtežih izazova raka. Jedan od tih izazova je razvoj načina da se ispitaju otisci prstiju koji su ostali na našoj DNK kako bi se identifikovali nepoznati uzroci raka i pomogli da se spreči razvoj bolesti kod većeg broja ljudi.
„Ova neverovatna otkrića su kulminacija skoro sedam godina mukotrpnog istraživanja tima Mutographs, koristeći uzorke tumora uzetih na četiri kontinenta kako bi se razvio bogat skup genetskih podataka, i jedan od najvećih te vrste“, kaže dr Dejvid Skot, direktor Velikih izazova raka.
„Razumevanje više o tome kako se rak bubrega razvija i šta ga uzrokuje kroz ovakva istraživanja ključno je za razvoj preventivnih intervencija i poboljšanje mera javnog zdravlja. Cancer Grand Challenges ujedinjuje najbistrije umove sveta protiv najtežih izazova raka.“
Tim Mutographs-a takođe izveštava da je u uzorcima pacijenata pronašao dokaze o široko rasprostranjenoj izloženosti aristolohičnoj kiselini, poznatom kancerogenu koji proizvode neke cvetne biljke u delovima jugoistočne Evrope, posebno u Rumuniji i Srbiji.
Kancerogeni efekat aristolohične kiseline prvi put je otkriven početkom 2000-ih, ali su istraživači otkrili da je stepen izloženosti mnogo veći nego što se ranije mislilo, što verovatno utiče na milione, a verovatno i na desetine miliona ljudi. Jedan poznati način izlaganja aristolohinoj kiselini je konzumiranje neregulisanih biljnih proizvoda.
Upotreba vrste Aristolochia u biljnim lekovima je zabranjena u Velikoj Britaniji. Istraživači upozoravaju da još uvek ne znaju potpuni obim izlaganja, niti kada se to dogodilo ili da li se još uvek dešava. Takođe je nejasno da li su mutacije povezane sa izloženošću dovoljne da izazovu rak.
Tim je takođe otkrio poseban mutacijski potpis uzrokovan izlaganjem nepoznatom mutagenu u Japanu. Ovo je bilo prisutno u oko 70 odsto slučajeva raka bubrega, kao i kod nekih karcinoma jetre. Priroda i izvor mutagena su nepoznati, iako je verovatno da će uticati na desetine miliona ljudi u regionu Istočne Azije.
„Ovi nalazi ukazuju na prisustvo jake izloženosti mutagenima koja pogađa milione ljudi, a koje nije bilo moguće otkriti korišćenjem prethodnih epidemioloških studija. Ova nova vrsta studije, koja povezuje genetiku i epidemiologiju u više populacija, nadamo se da će dovesti do otkrivanja novih i važnih uzroci raka koji su do sada ostali skriveni“, kaže dr Pol Brenan, vodeći autor iz Međunarodne agencije za istraživanje raka.
